Билборди широм БиХ позивају у НАТО. Ништа то не би било толико чудно да се управо рекламе не налазе на територији Републике Српске, чији је став одавно јасан.

НАТО је гаранција безбједности у БиХ, порука је са рекламног паноа, са све логом Министарства одбране БиХ. Марина Пендеш у томе не види ништа спорно. Тврди да БиХ мора ићи путем чланства у НАТО.

“Ја не видим ништа што је проблематично и провокативно на било ком билборду у БиХ, без обзира гдје се тај билборд налази”, изјавила је Марина Пендеш, министар одбране БиХ.

Странке из Републике Српске су јединствене по том питању. БиХ неће постати чланица НАТО алијансе, све док је Република Српска у њеном саставу.

У ФБиХ, првенствено дијеловима са бошњачком већином, прославили су у петак "дан државности БиХ", који Република Српска не признаје, а ни овај пут није мањкало провокација упућених према Српској и ратне кореографије.

Већ годинама се 25. новембар обиљежава као празник у ФБиХ, док је у Републици Српској уобичајен радни дан. На институцијама БиХ и другим објектима у Сарајеву биле су истакнуте заставе БиХ, а улице су биле окићене и заставама са љиљанима под којима се борила тзв. Армија РБиХ.

Посланик СДП-а у Парламенту БиХ Денис Бећировић наставио је своју праксу провоцирања и поводом 25. новембра поручио да ниједан дио нити педаљ БиХ никада није и неће бити ексклузивно хрватски, српски или бошњачки простор, те да је "дан државности" један од најважнијих и најсвјетлијих датума у историји БиХ.

"Да није било ЗАВНОБиХ-а, не би било ни данашње БиХ."

То је Министарство добране БиХ обелоданило у одговору на посланичко питање Душанке Мајкић о статусу пет борбених хеликоптера БиХ Ми-24, који су у власништву БиХ.

Хеликоптери, чија је вредности око два и по милиона КМ, две деценије се налазе под заштитом Турске где су смештени у хангарима у Анкари.

Њихово порекло и складиштење у тој земљи најчуванија су тајна у БиХ, јер нико до сада није обелоданио откуд они бившем федералном Министарству одбране и зашто се крило да постоје до 2010. године, као и за које намене су чувани у Анкари.

Међутим, комисија МО БиХ која је требало да утврди њихово стање предложила је, прошле године, Председништву БиХ да се униште без трошкова по БиХ, што је оно и прихватило.

У Сарајеву су дамас делегације Кантона Сарајево и Града Сарајева положиле вијенце испред Вјечне ватре, а Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва обишао је спомен парк Враца, мезарје Ковачи, те споменик убијеној дјеци Сарајева.

Денис Бећировић (СДП БиХ), посланик у Представничком дому упутио је у у парламентарну процедуру нову иницијативу за усвајање државног закона о награди ЗАВНОБиХ-а.

Душанка Мајкић (СНСД) сматра да од те иницијативе неће бити ништа, као ни од дургих иницијатива које је покретао Бећировић. Халид Гењац (СДА) сматра да је таква једна награда потребна, али да је за то још увијек рано. Истог је мишљења и Зденка Џамбас из ХДЗ-а БиХ.

Буџетска резерва БиХ са 1,4 милиона КМ у овој години, биће повећана на чак 3,4 милиона марака у 2017.

Како сазнајемо у Министарству финансија и трезора, на овај начин институције БиХ желе да буду спремне за непредвиђене ситуације, попут елементарних непогода или за случај потребе евакуације наших држављана из кризних подручја у свету.

-Резерва је у 2016. драстично смањена у односу на раније године, па се на овај начин само враћа на старо – кажу у ресору финансија.

Идуће године, право на располагање текућом буџетском резервом враћа се председавајућем Савета министара БиХ и његовој двојици заменика. Заједно са тројицом чланова Председништва БиХ они ће располагати са укупно 360.000 КМ тзв. интервентне резерве.

Управо тај део резерве је најпроблеметичнији јер се дели на сумњив и полутајан начин, прво по националном, а онда по партијском кључу. Ништа боље није ни са осталом резервом коју дели Савет министара, као институција.

У БиХ још није почела права борба против исламског радикализма, а начин на који се то чини до сада више показује колико ова земља није у стању да изађе на крај са тим проблемом, изјавила је Срни члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ Душанка Мајкић.

Мајкићева истиче да и њемачка штампа често пише о томе да је БиХ један од највећих регрутних центара исламиста у Европи који одлазе на ратишта у Сирију и Ирак.

"Стање у безбједносном сектру у БиХ и колико му грађани могу вјеровати одсликава изјава министра безбједности БиХ Драгана Мектића и његових колега који тврде да немају информацију да се у Сарајеву и Зеници налазе регрутни центри за одлазак на страна ратишта", каже Мајкићева, која је посланик СНСД-а у парламенту БиХ.

Мајкићева је истакла да грађане треба да забрине када тако нешто тврде челни људи безбједносног сектора, којима, како каже, није довољно да различити међународни извори говоре о томе да је стање у БиХ забрињавајуће када је у питању борба против тероризма.

Босна и Херцеговина једна је од ријетких земаља, можда и једина у свијету, која нема закон о спољним пословима. Иако из Савјета министара БиХ и ресорног министарства најављују да би тај закон требало да се нађе пред парламентарцима на прољеће, већина посланика у то не вјерује. 

Ревизори институција БиХ неколико година узастопно наглашавају потребу доношења овог закона, а на посљедњој сједници Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара БиХ, за говорницом је обећао да ће закон бити донешен до марта наредне године, те да његово непостојање представља препреку у раду надлежног министарства, али и у раду цјелокупне ДКП мреже.

Звиздић истиче да БиХ има 44 амбасаде, шест конзулата и шест сталних мисија, те би такав систем, по његовом мишљењу морао бити законски регулисан, због чега је и позвао надлежне да разумију значај тог закона, али и Савјет министара и парламент БиХ да подрже усвајање овог стратешког документа.

САРАЈЕВО - И док Босна и Херцеговина нема основна средства да реагује у случају природних катастрофа, попут чамаца за спашавање или вједара за хеликоптере из којих се гаси пожар, Савјет министара БиХ одобрило је Министарству финансија и трезора БиХ набавку специјалног софтвера који би у случају катастрофа обезбједио несметано функционисање овог министарства.

На претпосљедњој сједници, за набавку овог софтвера, који би служио за брзе реакције, Савјет министара одлучило је издвојити скоро два милиона КМ, а у одлуци се истиче да је ријеч о вишегодишњем пројекту који ће се реализовати од 2016. до 2019. године.

"Пројект, између осталог, укључује набаву опреме и софтвера/лиценци, као и техничко одржавање софтвера", саопштено је из Савјета министара БиХ.

У Министарству финансија и трезора БиХ казали су да је ово наставак пројекта Европске комисије из ИПА програма који се односи на унапређење рада свих трезора у БиХ, те да обавезу провођења имају и ентитети и институције БиХ.

Министарство одбране БиХ годишње потроши око 300 милиона КМ, од чега око 200 милиона марака оде на плате за 10.000 професионалних војника и за око 1.000 службеника, док модернизација ОС БиХ зависи искључиво од страних донација.

Поставља се питања да ли су Оружане снаге у оваквом формату рентабилне и потребне за сиромашну државу каква је БиХ. Из Републике Српске све чешће се чују оцене да Оружане снаге БиХ нису испуниле мисију због које су основане због чега би требало драстично смањити број војника или извршити тоталну демилитаризацију. С друге стране у Федерацији БиХ сматрају да смањење или укидање Оружаних снага БиХ представља „играње са судбином државе“.

Од формирања Оружаних снага 2006.године потрошено је око три милијарде марака, од чега је Српска издвојила скоро 950 милиона КМ. Иако су уложене милијарде ОС БиХ су се претвориле у главне мајсторе скандала, уместо да испуњавају мисију спашавања грађана за време елементарних непогода и чувања суверенитета државе.

Потресају их разне афере од корупције до непримерног понашања војника. Војници су у неравноправном положају што је показао и недавни примеру прогона српског војника који је у униформи изашао на референдум у Републици Српској, док се заташкао позив бошњачког војника на силовање новинарке.

Можда једина позитивна ствар ОС БиХ јесте помоћ коју пружају становништву у случају поплава, пожара и других непогода.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић питала је данас министра правде БиХ Јосипа Грубишу како тече извршавање одлука Уставног суда БиХ, уз напомену да је од 2005. године до данас донесено 94 рјешења о неизвршењу одлука Уставног суда БиХ, од којих није извршено 13 тих рјешења.

"Мене интересује о којих 13 рјешења се тачно ради, од кад датирају и на кога се односе", питала је Мајкићева.

Министар правде БиХ Јосип Грубиша прецизирао је да се пет одлука односи на оцјену уставности, а осам одлука су у сфери апелационог поступка.

Према његовим ријечима, када је ријеч о оцјени уставности по једну одлуку је требало да спроведу Парламентарна скупштина БиХ, Парламент Федерације БиХ и Народна скупштина Република Српске, а ријеч је о области поштовања људских права и слобода и обавези усклађивања закона са Уставом БиХ.

Када је ријеч о апелационом поступку, објашњава Грубиша, ријеч је о повреди Устава БиХ која се тичу правних питања – правичног саслушања, правне сигурности и права на имовину.

Бањалука, Сарајево - Кадар из Републике Српске у Заједничком штабу Оружаних снага и Министарству одбране БиХ, иако је то обећавао, није спријечио да поручник из Новог Града Ненад Павић буде процесуиран због гласања на референдуму о Дану Републике.

Документи који су у посједу "Гласа Српске" показују да је Заједнички штаб Оружаних снага БиХ, у којем је замјеник начелника из Републике Српске генерал-мајор Мирко Тепшић, наредио спровођење провјера у вези са припадницима Оружаних снага који су снимљени да гласају на референдуму одржаном 25. септембра. Осим тога што Тепшић није спријечио процесуирање, поручника Павића није заштитио ни замјеник министра одбране БиХ из Републике Српске Борис Јеринић, упркос више пута јавно датим обећањима да ниједан војник неће одговарати због изласка на референдум.

Изостанак реакције српског кадра резултирао је покретањем дисциплинског поступка против поручника Павића, који се, увидјевши да нема никакву заштиту у Оружаним снагама и Министарству одбране, обратио за помоћ у заштити људских права парламентарном војном повјеренику Бошку Шиљеговићу.

Сарајево - Улога парламентараца у доношењу буџета институција БиХ и контроли трошења новца је потпуно маргинализована, констатовано је на јучерашњој сједници Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ.

У расправи о извјештају о извршењу буџета институција БиХ за 2015. годину, члан комисије из СНСД-а Душанка Мајкић истакла је да Парламент само усваја буџет, а да се све остало, укључујући планирање трошења и преструктурирање буџетских средстава, одвија мимо њега.

- Шта се дешава са буџетом након што буде усвојен у Парламенту нико не зна иако он треба да има увид и контролу у распоређивање новца. Парламент је усвојио буџет од 950 милиона за финансирање институција, а касније се испоставило да он износи 965 милиона КМ. Чим буџет буде усвојен, услиједи јуриш на преструктурирање, што је недопустиво. Од усвајања буџета врши се прерасподјела новца и ту прерасподјелу као ни у једној земљи на свијету не контролише Парламент - каже Мајкићева.

Додала је да посебно треба анализирати кључне ставке попут бруто плата и накнада, истичући да су накнаде у 2015. години за 15 одсто веће него годину раније.

- Капитални издаци су најболнија тачка. Од планираних 189 милиона КМ у 2015. години извршено је тек 23,5 одсто. Постоји проблем и са трошењем текућих грантова и директних трансфера. Министарство цивилних послова је подијелило 6,2 милиона КМ, што је извршење од 151 одсто у односу на усвојени буџет - рекла је Мајкићева и додала да је на радно-правне спорове потрошено 8,3 милиона марака и да је нејасно за кога ради Правобранилаштво БиХ.