Босна и Херцеговина једна је од ријетких земаља, можда и једина у свијету, која нема закон о спољним пословима. Иако из Савјета министара БиХ и ресорног министарства најављују да би тај закон требало да се нађе пред парламентарцима на прољеће, већина посланика у то не вјерује.
Ревизори институција БиХ неколико година узастопно наглашавају потребу доношења овог закона, а на посљедњој сједници Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара БиХ, за говорницом је обећао да ће закон бити донешен до марта наредне године, те да његово непостојање представља препреку у раду надлежног министарства, али и у раду цјелокупне ДКП мреже.
Звиздић истиче да БиХ има 44 амбасаде, шест конзулата и шест сталних мисија, те би такав систем, по његовом мишљењу морао бити законски регулисан, због чега је и позвао надлежне да разумију значај тог закона, али и Савјет министара и парламент БиХ да подрже усвајање овог стратешког документа.
Поражавајуће звучи да се цјелокупна спољна политика земље заснива на документу који је Предсједништво БиХ усвојило 2003. године, названом Општи правци и приоритети за проведбу вањске политике.
Душанка Мајкић (СНСД), предсједавајућа Комисије за спољне послове Представничког дома БиХ, сматра да ће тешко доћи до договора. Није оптимистична када је у питању изјава да ће закон бити донесен до марта.
“Није у питању да неко не жели донијети тај закон, иако је потребан, ипак нема политичке воље за његово провођење. Овдје је у питању политички договор на који начин поставити приоритете. Каква ће бити спољна политика према одређеним земљама. Бакир Изетбеговић приоритет даје исламским земљама, Драган Човић, такође, има своје приоритете, Младен Иванић, српски члан Предсједништва БиХ, је негдје између.
У таквој констелацији снага не постоји спремност и то је разлог због којег немамо закон”, казала је Мајкићева.
