Министар одбране БиХ Марина Пендеш и начелник Оружаних снага БиХ Анте Јелача, одобрили су коришћење војне опреме Оружаних снага БиХ за снимање филма "Генерал", о хрватском генералу Анти Готовини. Хрватима су уступљени топови и камиони који су у власништву ОС БиХ.

За Бориса Јеринића, замјеника министра одбране БиХ, ово је како каже за "Новости", срамотан потез, јер министарство помаже снимање филма о ратном злочинцу који је са својом војском протјерао 200.000 Срба из западнокрајишких општина.

- Био сам против, али су је донијели министар и начелник ОС БиХ - каже Јеринић. - Хрватској је уступљена имовина Оружаних снага БиХ, а сада питам шта би рекли у министарству да је, примјера ради, Србија тражила имовину да снима филм о неком српском генералу.

Душанка Мајкић, члан Парламентарне комисије за одбрану и безбједност БиХ, каже за "Новости" да је хрватски лоби у министарству одбране овако одлучио.

Бањалука - Посланик СНСД-а у парламенту БиХ Душанка Мајкић рекла је данас да ће у понедјељак, 27. фебруара, на сједници Народне скупштине Републике Српске бити јасно дефинисан став и начин понашања представника Српске у институцијама БиХ поводом кризе коју је изазвао захтјев за ревизију пресуде по тужби против Србије.

Мајкићева је истакла да су то озбиљна питања, те да не би требало процјењивати шта би се могло десити на сједници Народне скупштине Републике Српске.

"Мислим да се земља која намјерава да направи озбиљан искорак ка Европској унији никако није смјела довести у такву позицију, и то могу само они људи који апсолутно не желе да се ова земља креће ка будућности", рекла је Мајкићева новинарима у Бањалуци.

САРАЈЕВО - Учинио сам све како бих обезбиједио да дође до посјете Томислава Николића, предсједника Републике Србије, и чак сам упутио и писмени позив, али поново није било воље политичког Сарајева да до те посјете дође, рекао је јуче Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ.

"Први пут је званични разлог био Насер Орић, други пут је ревизија тужбе БиХ", казао је Иванић за "Независне", а након изјаве Томислава Николића да не жели ићи у посјету Сарајеву, гдје представник једног народа каже "он нама није драг гост".

"Дакле, ја сам био у Републици Српској и драге воље бих отишао у Сарајево - први пут је спречио Изетбеговић, други пут је спречио Изетбеговић", рекао је Николић у изјави за РТС, те је казао и да никада није био позван у званичну посјету БиХ и Хрватској.

Подсјетио је и на напад на Александра Вучића у Поточарима, истичући да су и то "склонили устрану".

У протеклих десетак година власти у БиХ, парализовале су рад институција БиХ због маратонских бутмирских преговора око уставних промена, сукобљавања око реформе полиције, кадровских укрштеница, механизма координације, решавања случаја „Сједић-Финци“, пописа становништва, закона о јединственом матичном броју...

Сада је на помолу нова, коју је неминовно проузроковао лидер најјаче бошњачке странке и члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић најавом да ће поднети захтев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије. Као одговор на то, Изетбеговић је од својих коалиционих партнера из Савеза за промене добио – напуштање парламентарне већине.

Судионици политичких дешавања из Републике Српске тврде да је главни генератор политичких криза у БиХ – СДА чији представници, било у Савету министара БиХ или парламенту БиХ, предлажу „неуставне законе и одлуке“.

- Ниједна седница у заједничким институцијама не буде одржана а да не буду њихови захтеви или предлози који иду у правцу отимања надлежности Републике Српске и стварања државе по мери Бошњака. Они, једноставно, неће да попусте да би се интереси друга два народа спровели. У таквој држави, у којој покушавају да буду први међу осталима, није могуће функционисати – каже посланик у парламенту БиХ Душанка Мајкић.

Политички врх Републике Српске и Србије размотриће кораке које треба предузети у вези са најављеним подношењем захтјева за ревизију пресуде на основу тужбе БиХ против Србије за геноцид, а пред тај састанак став Бањалуке је да је најважније заштитити Дејтонски споразум и постићи српско јединство.

За исти сто у Београду сјели су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, предсједник Србије Томислав Николић и премијер Србије Александар Вучић.

Рок за подношење захтјева за ревизију истиче 26. фебруара, а о томе ће се послије београдског састанка изјаснити и посланици у Народној скупштини Републике Српске. Шефови посланичких клубова јуче су се начелно договорили да највјероватнији термин посебне сједнице Народне скупштине буде понедјељак. До тада ће уз ставове из Београда бити познат и епилог ванредне сједнице Предсједништва БиХ коју је за сутра заказао Иванић.

Иванић је упутио допис предсједнику Народне скупштине Републике Српске Недељку Чубриловићу у којем га је обавијестио да је заказао ванредну сједницу Предсједништва.

- Сматрам да би засједање Народне скупштине Републике Српске прије сједнице Предсједништва БиХ било преурањено. Молим да у договору са посланичким клубовима сједницу планирате за идућу недјељу - навео је Иванић.

Чубриловић је рекао је да ће сазвати сједницу колегијума на којој ће бити донесена одлука о одржавању посебне сједнице.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић као и остали представници странака из Републике Српске није присуствовала јучерашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Сједница Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ је због одсуства посланика из политичких странака из Републике Српске одгођена за 7. март. Предсједавајући Представничког дома ПСБиХ Шефик Џаферовић је констатовано да сједници присуствује 26 од 42 посланика.

Од 26 посланика, 25 је било из Федерације БиХ, а један из Републике Српске. Раније су представници политичких странака из Републике Српске навели да је разлог за овакав потез најава ревизије поступка против Србије за агресију и геноцид.

Хоћете ли присуствовати сједници 7. марта?

"Зависи од тога како се чланови Предсједништва БиХ буду понашали. Уколико се буду понашали у духу закона и Устава, поштовали рад Предсједништва као колективног органа, тада ћемо учестовати у домену онога за који сматрамо да требамо", казала је Мајкић за Н1.

Комисија за финансије и буџет примила је к знању Информацију о активностима на реализацији препорука из Извјештаја Канцеларије за ревизију институција БиХ о извршеној ревизији учинка о теми: „Транспарентност рада институција БиХ“, чији је подносилац Генерални секретаријат Савјета министара БиХ.

Члан Комисије Душанка Мајкић је током дискусије истакнула да „нема демократије без транспарентне власти“.

Казала је да постојећи законски оквир ограничава транспарентност, те да би у циљу јачања транспарентности требало приступити измјенама закона, да би заинтересованима на адекватан начин био омогућен правовремен приступ информацијама о раду институција БиХ.

Душанка Мајкић је током дискусије казала да је од 118 политичких партија за које је извршена ревизија у 2014. години, код 97 политичких партија направљен преглед са налазима ревизије и мишљења ревизора, а 21 политичка партија уопште нема извјештаја.

Сарајево - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и члан Комисије за финансије и буџет овог дома Душанка Мајкић данас је у Сарајеву упозорила да институције БиХ не раде транспарентно, истичући да без транспарентности нема демократије.

"Институције БиХ законски су обавезане на транспарентност рада, али је проблем што неке институције што дуже желе сакрити проблеме у свом раду и тиме их учинити неактуелним", рекла је Мајкићева у расправи Комисије о информацији Генералног секретаријата Савјета министара БиХ о активностима на реализацији препорука из ревизорског извјештаја о ревизији учинка транспарентности рада институција БиХ.

Подсјећајући да је Закон о слободи приступа информацијама БиХ донесен 2000. године, Мајкићева је оцијенила да он ограничава транспарентност институција БиХ.

"Када један закон показује толико мањкавости као овај, вријеме је да се мијења", закључила је Мајкићева и затражила да се хитно приступи измјенама Закона о слободи приступа информацијама како би се свим заинтересованима омогућио превовремен приступ актуелним информацијама о раду институција БиХ.

САРАЈЕВО - Први пут послије дуго времена двије најзначајније политичке фигуре у БиХ, Милорад Додик и Бакир Изетбеговић, напокон се слажу и имају заједнички став, а то је да треба искористити средства која су као резерва депонована у Централној банци БиХ, а ријеч је о око 700.000.000 КМ.

Раније је, такође, тражено да се та средства, која су, на неки начин, добит Централне банке БиХ, распореде по ентитетима како и иде - двије трећине ФБиХ, једна трећина Републици Српској. Међутим, тај приједлог тада није прошао, јер је Савез за промјене био против, тврдивши да ће тај новац искористити да се "закрпе буџети".

Већина финансијских стручњака и представника у законодавној власти сматра да та средства треба искористити за инвестиције и пројекте који ће омогућити раст привредног сектора и запошљавање у БиХ. Такође су мишљења да је паметније искористити ова средства, као и штедњу грађана БиХ, која је близу 11 милијарди КМ, него се задуживати код ММФ-а и Свјетске банке, посебно комерцијалних, и плаћати велике камате.

Бакир Изетбеговић, лидер СДА, сматра да би средства у Централној банци БиХ требало искористити за привреду, те да се слаже с Милорадом Додиком, предсједником Републике Српске, који је већ раније о томе говорио.

Тврди да у Централној банци БиХ има 700.000.000 КМ који стоје, те да их треба искористити да се ради инфраструктура и запошљавају људи, умјесто да се новац посуђује и да за та средства плаћамо камете страним банкама. Рекао је да је то стара идеја коју би и он подржао, а за коју се залагао и Милорад Додик, предсједник Српске.

Незванично сазнајемо да је Изетбеговић већ разговарао са Сенадом Софтићем, гувернером Централне банке БиХ.

Тужилаштво БиХ, на основу кривичне пријаве коју су поднели СДП БиХ, ДФ и Грађански савез, због учешћа војника на обележавању Дана Републике Српске - 9. јануара, формирало је предмет у случају Младена Иванића, председавајућег Председништва БиХ, министарке одбране БиХ Марине Пендеш и њених заменика и начелника Главног штаба ОС БиХ, потврдио је за "Новости" Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.

- Предмет о наведеном догађају је формиран. О именима, детаљима и појединостима не можемо говорити - каже Грубешић.

У кабинету председавајућег Председништва БиХ, Младена Иванића, "Новостима" је речено, да он неће коментарисати формирање предмета и да је, нажалост, већ постала пракса да се званичници из Републике Српске саслушавају у Тужилаштву БиХ, што дефинитивно не доприноси бољим односима у БиХ.

Душанка Мајкић, члан Заједничке комисије за одбрану и безбедности Парламента БиХ, каже за "Новости" да је ангажовање војника ОС БиХ у Бањалуци било по закону и ту нема никакве расправе.

Не постоји ниједан аргумент да је неко прекршио закон. Очигледно се наставља пракса да су Суд и Тужилаштво БиХ резервисани само за политичаре из Републике Српске, па сад након саслушања за референдум следи и саслушање Младена Иванића и Бориса Јеринића.

На овом питању као и на другима битним за Републику Српску је само потребно јединство српских представника у Сарајеву и онда нам ни наручене истраге ништа не могу - поручила је Мајкићева.

САРАЈЕВО - Велики број бх. политичара и парламентараца сматра да би БиХ требало снажно да иде ка ЕУ, а да ће утицај великих сила слабити јер има важнијих питања у свијету, али да БиХ треба учинити све да нађе неки средњи пут.

Посљедњих дана велика полемика у јавности води се о томе ко ће имати јачи утицај на западном Балкану, па тиме и у БиХ, да ли Русија или САД.

Када је у питању ЕУ пут, политичари у БиХ су сагласни да БиХ треба да иде у Европу, али постоје различита мишљења када је у питању приступ НАТО-у.

"Босна и Херцеговина је окренута европском путу, а утицај САД и Русије у наредном периоду требало би да се сведе само на њихово учешће у Савјету за имплементацију мира и док је високи представник у БиХ", сматра Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ.

Душанка Мајкић (СНСД), посланик у Представничком дому БиХ и члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ, истиче да је познато да су за БиХ и простор западног Балкана биле заинтересоване велике свјетске силе, те је овај простор био често мјесто сукоба.