САРАЈЕВО - Први пут послије дуго времена двије најзначајније политичке фигуре у БиХ, Милорад Додик и Бакир Изетбеговић, напокон се слажу и имају заједнички став, а то је да треба искористити средства која су као резерва депонована у Централној банци БиХ, а ријеч је о око 700.000.000 КМ.
Раније је, такође, тражено да се та средства, која су, на неки начин, добит Централне банке БиХ, распореде по ентитетима како и иде - двије трећине ФБиХ, једна трећина Републици Српској. Међутим, тај приједлог тада није прошао, јер је Савез за промјене био против, тврдивши да ће тај новац искористити да се "закрпе буџети".
Већина финансијских стручњака и представника у законодавној власти сматра да та средства треба искористити за инвестиције и пројекте који ће омогућити раст привредног сектора и запошљавање у БиХ. Такође су мишљења да је паметније искористити ова средства, као и штедњу грађана БиХ, која је близу 11 милијарди КМ, него се задуживати код ММФ-а и Свјетске банке, посебно комерцијалних, и плаћати велике камате.
Бакир Изетбеговић, лидер СДА, сматра да би средства у Централној банци БиХ требало искористити за привреду, те да се слаже с Милорадом Додиком, предсједником Републике Српске, који је већ раније о томе говорио.
Тврди да у Централној банци БиХ има 700.000.000 КМ који стоје, те да их треба искористити да се ради инфраструктура и запошљавају људи, умјесто да се новац посуђује и да за та средства плаћамо камете страним банкама. Рекао је да је то стара идеја коју би и он подржао, а за коју се залагао и Милорад Додик, предсједник Српске.
Незванично сазнајемо да је Изетбеговић већ разговарао са Сенадом Софтићем, гувернером Централне банке БиХ.
Мирсад Исаковић (СББ), члан Комисије за финансије и буџет у Представничком дому БиХ и финансијски стручњак, каже да би кориштење резерве за инфраструктуру и пројекте који ће омогућити додатно запослење био одличан потез. Подсјећа да је он већ неко вријеме заговорник да се искористи и штедња грађана, која је близу 11 милијарди КМ, како би се покретале инвестиције, те да би то било боље од тражења средстава од ММФ-а и Свјетске банке по врло неповољним каматним стопама.
"Наравно, све то подразумијева да се средства користе за инвестиције и улагања, односно обртање капитала, а не за спасавање лошег пословања. Што више обртања капитала и средстава би било боље. Нажалост, БиХ има веома ниску стопу обртања капитала од 1,1, а неке земље имају троструко већу активност по овом питању", рекао је Исаковић.
Душанка Мајкић (СНСД), члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома БиХ, каже да је то добра вијест, те да Милорад Додик и СНСД већ одавно говоре да би требало користити резерве Централне банке, те да би то утицало на ублажавање економске кризе.
Истиче да није нормално да средства која се депонују на рачуне страних банака утичу на побољшање ликвидности у тим земљама, а не утичу на стање у БиХ.
"Може се очекивати да ће Изетбеговић предузети конкретне кораке како би се то ријешило. То је веома добра вијести", казала је Мајкићева, констатујући да ће бити потребно мијењати Закон о Централној банци БиХ.
Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да би новац Централне банке БиХ било добро користити ако ће он бити усмјерен на реални сектор и побољшање економских прилика.
"Међутим, колико знам, већ једном је тај новац тражен да се попуне рупе у буџетима ентитета, што не би било добро", рекао је Павловић.
Из Централне банке БиХ казали су нам да ће одговорити на наш упит да прокоментаришу захтјеве да се средства од резерви пусте у промет, али да то неће моћи учинити у току дана, јер имају много захтјева.
Иначе, веома је индикативно да је Централна банка БиХ већ припремила нове новчанице у различитим апоенима.
Подсјећамо, ЦБ БиХ је у јулу и новембру прошле године путем јавних натјечаја склопила уговоре са двије различите компаније које су добиле задатак да израде, односно искују велике количине конвертибилних марака у разним апоенима.
Према детаљима тендера, најприје је у јулу склопљен око шест милиона КМ вриједан уговор с компанијом "Oberthur Fiduciare Sas", која се бави услугама "израде новчаница", а онда у новембру и 2,627 милиона КМ вриједан уговор с фирмом "Роyал минт", која, пак, треба да искује кованице.
У најкраћем, када сав новац буде искован и одштампан, у оптицај ће бити стављено чак 2,447.750.000 КМ новог новца, али ће, како наводе из Централне банке, већина старог бити повучена из оптицаја.
