Министарство одбране БиХ годишње потроши око 300 милиона КМ, од чега око 200 милиона марака оде на плате за 10.000 професионалних војника и за око 1.000 службеника, док модернизација ОС БиХ зависи искључиво од страних донација.
Поставља се питања да ли су Оружане снаге у оваквом формату рентабилне и потребне за сиромашну државу каква је БиХ. Из Републике Српске све чешће се чују оцене да Оружане снаге БиХ нису испуниле мисију због које су основане због чега би требало драстично смањити број војника или извршити тоталну демилитаризацију. С друге стране у Федерацији БиХ сматрају да смањење или укидање Оружаних снага БиХ представља „играње са судбином државе“.
Од формирања Оружаних снага 2006.године потрошено је око три милијарде марака, од чега је Српска издвојила скоро 950 милиона КМ. Иако су уложене милијарде ОС БиХ су се претвориле у главне мајсторе скандала, уместо да испуњавају мисију спашавања грађана за време елементарних непогода и чувања суверенитета државе.
Потресају их разне афере од корупције до непримерног понашања војника. Војници су у неравноправном положају што је показао и недавни примеру прогона српског војника који је у униформи изашао на референдум у Републици Српској, док се заташкао позив бошњачког војника на силовање новинарке.
Можда једина позитивна ствар ОС БиХ јесте помоћ коју пружају становништву у случају поплава, пожара и других непогода.
- Присуство корупције у јавним набавкама као и у напредовању војника, где се тачно зна колико кошта прелазак из једног чина у други, такође показују да нисмо ни близу онога због чега смо основали ОС БиХ – каже Душанка Мајкић, члан Заједничке комисије за одбрану и безбедност ПС БиХ.
Објашњавања да се од оснивања ОС БиХ није ништа урадило на њиховој модернизацији, те да би тек сада коначно требало да се усвоји “Преглед одбране” по којем би био смањен број војника са 10.000 на 9.200 и војних локација са 63 на 57. Иако доношење овог документа заговара НАТО ради модернизације ОС, у БиХ не постоји политички договор да се он и усвоји.
Бошњаци желе да број војника остане на истом нивоу или да се повећа, док Срби заговарају да би БиХ требало да има мале и добро обучене војне снаге које могу ићи у мировне мисије, али и испуњавати основни задатак помоћи становништву током елементарних непогода.
- Најбољу процену ОС дали су у НАТО када су рекли да имамо две могућности: повећати буџет за овакве ОС или смањити број војника. Немамо новца да повећамо буџет, док број војника можемо смањити, али за то нема политичког договора – каже Мајкићева.
Војни аналитичар из Србије Александар Радић каже да ускоро истиче рок за усвајање „Прегледа одбране“ и да не треба очекивати значајна решења. – Захтеви за демилитаризацију БиХ који долазе из Републике Српске нису реални, јер је БиХ међународна призната држава и треба да има ОС БиХ. За то се залаже Сарајево, док Република Српска отвара питање постојања ОС БиХ јер их не препознаје као своје што је проблем дисфункционалности БиХ. Ипак, у садашњим политичким односима не постоји довољно снажан притисак који би могао да оспори ОС БиХ – наводи Радић.
Додаје да је очигледно да постоји потреба да постојеће ОС БиХ буду у мањем обиму у односу на садашњи обим од 10.000 формацијских места. Уз то, каже, постоји и слабост ОС БиХ, јер се поставља питање на чиме оне почивају и да ли би преживеле озбиљну политичку кризу.
Без хране и униформе
Иако се милиони марака издвајају за ОС БиХ, ситуација у касарнама је и више него драматична. Војници углавном једу храну из конзерви, раде у старим униформама, немају хигијенских средстава те бораве у неусловним просторијама. Поред тога, присутне су и сталне малверзације које се тичу неодговорног трошења новца.
На ове и сличне проблеме годинама упозорава парламентарни повереник Бошко Шиљеговић у својим извештајима.
Истовремено, војници одласцима у мировне мисије државу такође коштају неколико милиона марака.
Вида Ђукић - Блиц
