Посланик Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић оцијенила је данас у Сарајеву да странке из Федерације БиХ (ФБиХ) коче доношење закона о располагању непокретном војном имовином, јер је то кључни услова за затварање ОХР-а.

"Медији у Федерацији БиХ припремили су јавност тако што су неправедно оптужили представнике Републике Српске да неће прихватити закон, јер то БиХ води у НАТО. То није тачно. Таква погрешна слика може само да одговара политичком Сарајеву. Сматрам да је на сцени класична игра СДП-а 'данас прихватим, а сутра промијеним", рекла је Мајкићева.

Захтјев за реактивирање рада Комисије за нестале Србе у Сарајеву упутила је данас на сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ посланик СНСД-а Душанка Мајкић, јавља репортер „Гласа Српске“.

У тој Комисији, како је навела Мајкићева, учествовали би преставници Савјета министара БиХ и представници породица несталих. Додала је да су се породице несталих у више наврата обраћале предсједавјућем Савјета да се та комисјиа реакитивира али да су остале без икаквог одговора.

Реактивирање рада ове Комисије изузетно је важно поготово након пробног ископавања у Бућа потоку гдје су пронађени бројни докази да је тамо скончало мнштво Срба у преиоду од 1992. до краја 95, казала је Мајкићева.

БАЊАЛУКА - На страни радикалних исламиста у Сирији, Авганистану, Ираку, Чеченији, Ингушетији и Дагестану бори се најмање 340 грађана БиХ, наводи се у Информацији о стању безбједности у БиХ парламентарне комисије за одбрану и безбједност и упозорава да радикални исламски покрет који се развија у БиХ постаје озбиљна пријетња по безбједност цијеле Европе.

Предсједавајућа Комисије за одбрану и безбједност БиХ Душанка Мајкић рекла је за "Вечерње новости" да безбједносни извештаји говоре да би повратак радикалних исламиста у БиХ могао да дестабилизује политичку и безбједносну ситуацију у земљи, те истиче да је став овог тијела да би законом требало забранити одлазак држављана БиХ на ратишта широм свијета.

"И извештај Стејт дипартмента указује да јача радикални исламски покрет у БиХ, а да је проблем у неефикасној и некоординисаној борби надлежних институција и служби против овог зла савременог доба", указала је Мајкићева.

Предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић сматра да је одбијање главног тужиоца БиХ Горана Салиховића да се појави на расправи радног тијела парламента БиХ о јунској блокади институција БиХ догађај без преседана, који је незамислив у било којој демократској земљи.

Мајкићева је за новинску агенцију "Срна" изјавила да је разочарана начином на који се главни тужилац, који се саопштењем обратио јавности, односи према највишем законодавном тијелу БиХ и истакла да би због тога био смијењен у свакој земљи развијене демократије.

"Познато нам је да институције правосуђа у БиХ раде без било какве контроле, оне не одговарају никоме, изузев страним ауторитетима. Отуда не изненађује ни овакво понашање главног тужиоца који је само то потврдио данашњим сопштењем. Када би у некој земљи развијене демократије њен главни тужилац саопштењем комуницирао са парламентом, сутрадан би био бивши", навела је Мајкићева.

На 29. сједници Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ, у другој комисијској фази усвојен је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о имплементацији Конвенције о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и његовом уништавању, чији је предлагач Савјет министара БиХ.
Усвојен је и амандман чији је предлагач посланик Душанка Мајкић.

Приликом разматрања приједлога закључака произашлих из расправе са 49. сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ о информацијама о безбједносним аспектима догађаја у вези са блокадом објеката институција БиХ, одржаних од 5. до 7. јуна 2013., којим је Заједничка комисија задужена да их систематизује и Дому предложи њихово усвајање, Комисија је верификовала неколико закључака.

САРАЈЕВО - Сједница Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ, на којој би требало да буде окончана расправа у вези са блокадом објеката институција БиХ од 5. до 7. јуна, заказана је за сутра у Сарајеву.

"На сједницу Комисије позван је и главни тужилац БиХ Горан Салиховић, од којег очекујемо информације у вези са наведеним догађајима", рекла је Срни предсједавајући Комисије Душанка Мајкић.

Извор "Независних" тврди да су концентрације појединих опасних метала, као што су олово, кадмијум, жива, цинк, бакар, никл и кобалт, и до 30 пута веће од дозвољених, што представља велику опасност по здравље људи, биљака и животиња на том простору.

"Гламоч има плитко земљиште и постоји велика вјероватноћа да су поједини тешки метали дошли и до воде коју користе становници и животиње, што представља посебну опасност по здравље", испричао је наш извор.

Анализа земљишта, углавном с локација гдје се већ годинама уништавају вишкови наоружања и муниције, покренута је након недавних апела становника тог краја, који упорно тврде да надлежни у Оружаним снагама БиХ и међународне организације уништавајући оружје уништавају и здравље мјештана.

Бањалука - Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, изјавио је да Српска остаје привржена поштовању Дејтонског споразума, али да веома озбиљно размишља како да ојача свој статус и да јачање статуса не искључује ни могућност њеног самосталног пута.

Предсједник Додик је ово рекао у изјави за Радио Телевизију Републике Српске, а поводом изјаве предсједавајућег Предсједништва БиХ, Жељка Комшића, да ће, ако Српска покуша отцјепљење, свако коме је стало до БиХ, узети оружје.

“Очигледно је да сви као Комшић не воле Босну и Херцеговину. Српска у БиХ нема завидну позицију и има све више проблема и она ће се кроз демократске процедуре, наравно борити за свој статус”, рекао је Додик.

Додик је нагласио да Српска не види своју дугорочну будућност у саставу БиХ.

“Покушали смо да се у БиХ одржи неки систем али очигледно да то не може, јер се Република Српска упорно негира , као и њене институције”, истакао је Додик.

БАЊАЛУКА - БиХ/Српска би требало да слиједи примјер Србије и ангажује властите грађане који су у иностранству стекли дипломе и радно искуство, слажу се политичари и аналитичари.

Влада Србије недавно је најавила да ће позвати такве људе да се врате у земљу, а међу којима је и Нишлија Лазар Крстић, стручњак са Jejla, којег у Србији желе да доведу за новог министра финансија.

Такође, у Србији желе ангажовати и стране експерте као консултанте, међу којима се спомиње и Domik Štros Kan, бивши директор Међународног монетарног фонда. Један од признатих међународних стручњака из Бањалуке је Борислав Тадић, који је тренутно међународни руководилац у Управи "Deutsche Telekom-a", једног од највећих свјетских телекомуникацијских оператера.

БАЊАЛУКА - Изјава Златка Лагумџије, министра иностраних послова БиХ, да је у БиХ током рата погинуло више од 300.000 људи представља манипулацију жртвама, сматра већина саговорника.
Подсјећања ради, Лагумџија је, заједно са турским министром спољих послова Ахметом Даватоглуом, у "Вашингтон посту" написао текст о потреби заустављању насиља у Сирији и том приликом је повукао паралелу са БиХ.

Тужилаштво БиХ на све могуће начине саботира и успорава истражне радње против посланика СДА у парламенту БиХ Шемсудина Мехмедовића, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима у вријеме када је био начелник тешањске полиције, пише “Прес Републике Српске”.

Лист пише да је најодговорнији за “кочење” истраге и непроцесуирање ратног шефа тешањске полиције тужилац који води предмет “Мехмедовић” Мирко Лечић из Високог, који је тренутно на одмору, а кад се врати са годишњег отићи ће у пензију, што ће додатно успорити истрагу.

Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у Парламенту БиХ, у септембру 1992. од „муџахедина“ примио главе српских војника заробљених у борбама око коте Црни врх између Тешња и Теслића.

Привођење Шемсудина Мехмедовића, потпредседника Странке демократске акције и актуелног посланика у парламенту Босне и Херцеговине, због сумње да је учествовао у страшним злочинима над Србима 1992–1993, битно је уздрмало политичку сцену БиХ. Мехмедовићу се на терет стављају злочини „муџахедина” у општини Тешањ, међу којима је и монструозно одсецање глава српским младићима.

Иако је Мехмедовић утицајни функционер СДА, његове колеге посланици из Републике Српске нису деловали претерано изненађено његовим привођењем. Пре него што је постао посланик, Мехмедовић је био министар унутрашњих послова Зеничко-добојског кантона, а пре тога и министар саобраћаја и комуникација истог кантона.