Извор "Независних" тврди да су концентрације појединих опасних метала, као што су олово, кадмијум, жива, цинк, бакар, никл и кобалт, и до 30 пута веће од дозвољених, што представља велику опасност по здравље људи, биљака и животиња на том простору.
"Гламоч има плитко земљиште и постоји велика вјероватноћа да су поједини тешки метали дошли и до воде коју користе становници и животиње, што представља посебну опасност по здравље", испричао је наш извор.
Анализа земљишта, углавном с локација гдје се већ годинама уништавају вишкови наоружања и муниције, покренута је након недавних апела становника тог краја, који упорно тврде да надлежни у Оружаним снагама БиХ и међународне организације уништавајући оружје уништавају и здравље мјештана.
Међутим, у Министарству одбране БиХ тврде да је та анализа показала "да се земљиште не сматра контаминираним на свих десет узетих узорака", у шта сумњају и мјештани и неки званичници.
Занимљиво је и да се у Јавној установи Институт за јавно здравство Републике Српске, која је и радила анализу, позивају на Закон о заштити тајних података и не желе да говоре о резултатима анализе, која је дијелом рађена и у Београду.
"На ваша питања нисмо у могућности да дамо одговор, јер смо дужни да поштујемо повјерљивост података", одговорили су нам из Службе за односе с јавношћу ЈУ Институт за јавно здравство на конкретно постављена питања шта је показала анализа земљишта, колико је земљиште штетно по живот људи и животиња и у којим материјалима су највећа одступања.
Јелена Марковић, начелник Центра за заштиту од зрачења у ЈУ Институт за јавно здравство, у кратком телефонском разговору такође позивајући се на Закон о заштити тајних података није нам жељела говорити о резултатима, али ни о томе ко је наручилац поменуте анализе.
У Министарству одбране БиХ на конкретно постављена питања о томе колика су одступања и да ли је земљиште опасно по здравље људи само су нам кратко одговорили да се земљиште не сматра контаминираним.
Душанка Мајкић, предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ, тврди да није на Министарству да процјењује да ли су земљиште, вода и ваздух контаминирани и да ће на то питање одговор дати мјеродавне институције.
"Ми очекујемо мјеродавно мишљење, које је већ требало да буде достављено и које треба тачно да каже о каквој контаминацији се ради. Мораћемо ускоро одржати састанак с представницима Министарства у жељи да се што прије заврши тај посао, који они очигледно одуговлаче", казала је Мајкићева, додајући да је Министарство одбране дужно доставити ту анализу и мишљење о контаминацији и у којој мјери је та контаминација опасна по здравље људи.
Радован Марковић, начелника Гламоча, који је неколико пута упозоравао на загађеност земљишта због уништавања минско-експлозивних средстава, рекао је јуче да међународне организације, прије свих УНДП, и Министарство одбране БиХ признају постојање тешких метала, али да тврде да то није опасно.
"Кажу да није опасно по здравље, али када тражимо да нам доставе те анализе - они их не дају. Све што тражимо је да се овдје направи лабораторија и да у испитивања буде укључен неко из Гламоча, а у све остале анализе ми ћемо сумњати", казао је Марковић.
Он наглашава да су представници УНДП-а и Министарства одбране БиХ посљедњих дана повећали активности у смислу да народу с овог краја презентују резултате до којих су дошли и да ће се чак половином септембра обратити и одборницима локалне скупштине како би их покушали разувјерити у сумње да се ради о отрованом земљишту.
Подсјећамо, мјештани Гламоча су више пута апеловали на надлежне да се с уништавањем оружја на том простору прекине или да се бар стави под контролу, односно да добију чврсте гаранције да те активности нису штетне.
И анализе које је прије више од годину радио федерални институт показале су контаминацију земљишта на полигону "Одлучна Барбара", али ни до данас нико ништа није предузео по том питању, иако су стручњаци упозоравали да се приликом уништавања оружја ослобађају тешки метали, који изазивају алергијска обољења и повећавају могућност оболијевања од малигних болести, од чега мјештани Гламоча највише и живе у страху.
Према посљедњим подацима, на полигонима у Гламочу од 2006. године до данас је уништено више од 1.800 тона мина и минско-експлозивних средстава.
