Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у Парламенту БиХ, у септембру 1992. од „муџахедина“ примио главе српских војника заробљених у борбама око коте Црни врх између Тешња и Теслића.

Привођење Шемсудина Мехмедовића, потпредседника Странке демократске акције и актуелног посланика у парламенту Босне и Херцеговине, због сумње да је учествовао у страшним злочинима над Србима 1992–1993, битно је уздрмало политичку сцену БиХ. Мехмедовићу се на терет стављају злочини „муџахедина” у општини Тешањ, међу којима је и монструозно одсецање глава српским младићима.

Иако је Мехмедовић утицајни функционер СДА, његове колеге посланици из Републике Српске нису деловали претерано изненађено његовим привођењем. Пре него што је постао посланик, Мехмедовић је био министар унутрашњих послова Зеничко-добојског кантона, а пре тога и министар саобраћаја и комуникација истог кантона. Упућени кажу да се ради о човеку који је некад био веома близак бившем председнику тзв. Републике БиХ Алији Изетбеговићу. Први озбиљан ударац Мехмедовићу нанесен је објављивањем транскрипта изјаве коју је један заштићени сведок дао током ранијих процеса за ове злочине. Медији у БиХ објавили су изјаву тог сведока, а транскрипт изјаве се, према неким информацијама, налази и у садашњем предмету против Мехмедовића.

Према изјави заштићеног сведока, коме је суд у ранијим процесима указао поверење, Мехмедовићу су у септембру 1992. муџахедини на поклон у станицу полиције донели четири одсечене главе српских војника заробљених у борбама око коте Црни врх између општина Теслић и Тешањ.

У истом сведочењу Мехмедовић се оптужује и за ратне злочине убиства, мучења и малтретирања заробљених српских цивила из Тешња и околине, који су држани у логору у кругу полицијске станице у том граду.
Према исказу сведока, одсечене српске главе из базе у селу Јабланица донео је муџахедин по имену Зеид, који се, у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, и Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.

„Зеид је узео пртену врећу и унео је у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана, који је исхитрено упитао: ’Шта сте то донели, браћо?’ Зеид је на то одговорио: ’Што је начелник тражио, ми смо урадили. Донели смо, брате, четири влашке главе њему на поклон’“, испричао је сведок.

У исказу заштићеног сведока тврди се да је Мехмедовић муџахедину који му је донео одсечене српске главе заузврат поклонио никловани пиштољ.

„Ово је пронађено код једног Србина одавде. Њему више сигурно никада неће требати, а ево теби. Јесте да ћеш њиме моћи само шест Влаха убити“, рекао је Мехмедовић, и додао да ће Зеида и лично похвалити главном емиру злогласног одреда „Ел муџахид”, с којим је, као начелник тешањске полиције током рата блиско сарађивао, када дође у Јабланицу.

У станици полиције, тврди овај сведок, након тога уследило је опште грљење и љубљење муџахедина и полицајаца. Сведок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца, који је путем мотороле користио шифру „Хум 101”.

„Дежурни полицајац саопштио му је да су браћа из Јабланице донела поклон и да он тражи муштулук. Недуго затим дошао је Шемсо у друштву Емира Ахметовића. Тада је Зеид узео врећу и истресао главе у ходник. Главе су биле крваве, са стравичним изразом лица. На месту на ком су одсечене видело се да су нечим тупим ударане, а по темену су се виделе рупе, највероватније од удараца тупим предметом. На једној глави није било ушију и носа, а на једној није било ока”, наводи сведок у исказу.

Према даљим наводима сведока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсечених глава и рекао да је штета што су одсечене само четири.

„Да сте, богд’о, одсекли и хиљаду других”, рекао је Мехмедовић.

Заштићени сведок оптужује Мехмедовића за убиства и злостављања српских цивила заточених у гаражама полицијске станице у Тешњу. Детаљно су описани методи мучења, од одвођења логораша на копање ровова на првим линијама фронта до поливања водом из шмркова усред зиме у дворишту станице полиције, по Мехмедовићевом наређењу. Описан је и случај убиства старца из села у околини Тешња, који је ухапшен јер је пекао ракију.

„Мехмедовић је специјалцима наредио да туку старца, који се презивао Аврак. У једном моменту старац је од удараца пао низ степенице. Кад је утврђено да је мртав, Мехмедовић је наредио да га пребаце у болницу, где је установљено да је подлегао повредама од пада са степеница, пошто се наводно сам саплео”, тврди сведок.

Душанка Мајкић, посланик у парламенту БиХ и председница Комисије за одбрану и безбедност, каже да привођење Мехмедовића за њу није никакво изненађење и подсећа да га је на једној од ранијих седница парламента лично прозвала за злочине у Тешњу.

„Прича о процесуирању злочина над српским цивилима у Тешњу покретана је у неколико наврата. Надали смо се епилогу, али сталне промене и опструкције у Тужилаштву БиХ одлагале су решење овог питања. Мехмедовић ме уверавао како нема ништа истинито у оптужбама против њега, говорећи да би до сада био процесуиран уколико би те приче биле истините”, каже Мајкићева.

Она истиче да се једноставно мора једном утврдити да ли човек који седи у парламенту носи кривицу за тако тешке злочине.

На злочине Мехмедовића и муџахединских група у општини Тешањ годинама упозорава Џевад Галијашевић, председник Фонда за хуманитарно право БиХ.

„Улога Мехмедовића јасна је и доказана. Држао је људе, премлаћивао их, многи су у његовим затворима ликвидирани. Ради се о човеку који је од самог доласка СДА на власт био начелник полицијске станице Тешањ. Наравно, постојале су опструкције да се Мехмедовић процесуира знајући ће доказивање његове кривице разбити црно-белу слику рата, али и прокрчити пут за процесуирање других званичника те странке”, каже Галијашевић.

Он додаје да ће друга димензија дешавања током рата у БиХ бити погубна за многе у Сарајеву, нарочито када током процеса свет погледа монструозне слике одсецања глава српским младићима.
„Морао је знати да су нестајала читава насеља. У његовој станици су људи убијани. Рачуна се да је само на Озрену приликом операција муџахедина убијено око 40 људи“, истиче Галијашевић.

Припадници Државне агенције за истраге и заштиту (Сипа) ухапсили су Шемсудина Мехмедовића (1961) због постојања основа сумње да је починио кривично дело ратног злочина. Након што је из Сипе предат у Тужилаштво БиХ, Мехмедовић је саслушан а потом пуштен на слободу.

„Током протеклих десет месеци рада на истрази, прикупљени су докази из којих произлази основ сумње да су припадници СЈБ Тешањ починили кривично дело ратног злочина, тако што су по избијању ратних сукоба на подручју БиХ, по наредбама тадашњег начелника СЈБ Тешањ Шемсудина Мехмедовића противправно лишавали слободе, приводили и притварали цивиле српске националности у просторије СЈБ Тешањ”, наводе у Сипи и додају да је истрагом утврђено да постоје основи сумње да је Мехмедовић починио кривично дело ратног злочина, тако што је подређеним припадницима СЈБ Тешањ издавао наредбе за противправна лишења слободе, привођења и притварања грађана српске националности.

Мехмедовић је непосредно пре привођења изнео оптужбе на рачун директора Сипе Горана Зупца. Мехмедовићев бранилац Нермин Вила је рекао је да је он сат и по пре хапшења требало да сведочи против директора Сипе. По изласку из Тужилаштва Мехмедовић је окупљеним новинарима казао како је његово привођење чиста освета.

„Циљ је био да ме онемогуће да пред Тужилаштвом БиХ дам изјаву на околност кривичне пријаве коју сам због ратног злочина поднео против директора Сопе Горана Зупца. То је разлог мог хапшења“, тврди Мехмедовић.

Младен Кременовић – Politika.rs