БАЊАЛУКА - Изјава Бакира Изетбеговића, предсједавајућег Предсједништва БиХ и замјеника предсједника СДА, да ће Горана Зупца, директора СИПА, стрпати у затвор, изазвала је буру негодовања у Републике Српске.

Како су поручили представници Републике Српске, послије избора ће у институцијама БиХ затражити да се питање незваничне контроле дијела државног обавјештајног апарата и правосудних институција стави на дневни ред, а од представника међународне заједнице да се коначно о томе изјасне.

Подсјећања ради, Изетбеговић је на предизборном скупу СДА у Сарајеву, у уторак навече, изјавио да СИПА, односно њен директор Горан Зубац није адекватно реаговао када је у фебруару, приликом грађанских протеста горјела зграда Предсједништва БиХ.

"Ми ћемо њега послати вјероватно у затвор, као што смо смијенили 'министра за (не)сигурност'", казао је Изетбеговић.

Бањалука - Говор мржње и увреде према Српској и њеним званичницима које износе поједини изборни кандидати из ФБиХ су плански пројекат сатанизације једног народа, а OHR ћути и не помишља да осуди или санкционише такве нападе на Републику Српску.

Оцијенили су то политичари и стручњаци за безбједност из Републике Српске након учесталих изјава политичара из ФБиХ који су у изборну трку ушли вријеђајући и "пришивајући" Републици Српској фашизам, геноцид, насиље и многе друге квалификације. Иако су званичници Републике Српске због тог говора мржње позвали високог представника у БиХ Валентина Инцка и надлежне институције у БиХ да реагују и санкционишу такав говор, то се није десило.

У OHR-у јуче нисмо успјели да сазнамо какав је њихов став о изјавама из ФБиХ ни да ли ће се огласити тим поводом. Слично је и у Централној изборној комисији гдје нисмо успјели доћи до изјаве о томе да ли ће против оних који користе говор мржње бити поднесене кривичне пријаве.

Посланик у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да би разлог да поступајући тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Марковић исхитрено и тенденциозно подигне оптужницу против директора Сипе Горана Зупца могао да буде у чињеници да је Марковић 1990. године био на листи кадрова на које СДС рачуна за одговорне позиције.

"Ако се име Мирослава Марковића налази уз име бившег министра правде Слободана Ковача, савршено је јасно да тужилац и један политички актер испред једне политичке партије играју у истом колу", рекла је Мајкићева у изјави за агенцију "Срна".

Ратни командант Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атиф Дудаковић пуних 45 минута боравио је у архивском депоу Министарства одбране БиХ у Велешићима 29. августа прошле године, а, како сазнајемо, Дудаковићев упад у архиву, у којој се чувају поверљиви документи из протеклог рата, представља само последњи у низу случајева где су појединци злоупотребљавали архивску грађу која се тиче осетљивих предмета везаних за разне злочине!

Након што је председавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбедност Парламента БиХ Душанка Мајкић пре неколико дана изјавила да је Атиф Дудаковић, против кога постоје бројни докази да је учествовао у злочинима над Србима, на необјашњив начин ушао у архиву МО БиХ, Пресс је дошао у посед строго поверљивог дописа који је помоћник министра одбране БиХ у сектору за обавештајно-безбедносне послове Маринко Шиљеговић послао министру одбране Зекеријаху Осмићу и његовим заменицима, Живку Марјанцу и Марини Пендеш.

Истрага Тужилаштва БиХ против НН лица због неспровођења пресуде Сејдић и Финци након девет мјесеци није се помјерила од почетка. Барем нема таквих информација. Из Тужилаштва данас само саопштавају да је предмет у ради и да детаје не могу да откривају.

За сада је тако само познато да су као свједоци саслушани Бариша Чолак и Шефик Џаферовић први људи комисија које су требале свака у свом мандату да имплементирају пресуду као и Душанка Мајкић члан Комисије. Док њих двојица не желе да причају на ту тему, Душанка Мајкић и данас тврди да је саслушање у јануару било само покушај њеног застрашивања.

Према подацима полицијских и безбедносних структура у БиХ и Србији, балкански ратници који учествују на страним ратиштима живот ризикују за "плату" од око 4.000 па све до 20.000 марака месечно, а најмање "зарађују" они који се боре на страни сиријских паравојних формација, док је најскупљи ангажман у редовима украјинске војске на подручју самопроглашених република Доњецк и Луганск!

Иако је БиХ донела Закон о забрани учешћа њених држављана на страним ратиштима, са запрећеном затворском казном од три до десет година, још се чека његова имплементација, те нико није кажњен због оваквог ангажмана. Међутим, у Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) напомињу да у сарадњи са Тужилаштвом БиХ константно раде на прикупљању информација о учешћу наших држављана на страним ратиштима.

Бањалука - Предсједавајући Комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да је ратни командант некадашњег Петог корпуса Армије БиХ Атиф Дудаковић, против којег постоје бројни докази о злочинима над Србима, успио да уђе у ратни архив Министарства одбране БиХ, истичући да је ријеч о невиђеном скандалу.

Мајкићева је навела да ратном и послијератном архиву, због законских заврзлама, нико не може да приступи.

"Дудаковић је без проблема ушетао и прегледао документе. Али, то је, рецимо, забрањено одбрани генерала Војске Републике Српске Ратка Младића", рекла је Мајкићева за "Еуроблиц".

Бањалука - Одређене моћне земље најављују реформе у БиХ како би испитале шта о томе мисле други фактори у међународној заједници и како реагују представници власти у БиХ, али од скоријих промјена које се тичу уређења БиХ и од наметања рјешења нема ништа.

Поручили су то представници Републике Српске коментаришући најаве из Њемачке и САД да ће на сто ускоро бити стављено питање уређења БиХ.

Наиме, Њемачка је већ организовала састанак експерата из различитих области на којем се разговарало о могућим реформама у БиХ, а за крај августа је најављен нови састанак. На то се надовезала амерички конгресмен Џенис Хен, упутивши у представнички дом Конгреса резолуцију којом од предсједника САД Барака Обаме тражи именовање посебног представника за БиХ због застоја на евроатлантском путу.

Изванредан текст новинарке Мирјане Кусмук о суноврату правосудног система БиХ, који је настао одлуком Апелационог вијећа Суда БиХ о поништењу пресуде Суда БиХ против Зијада Турковића и осталих.

Увјерили смо се, много пута до сада, да у БиХ једино функционише селективна правда, уперена једино против српског народа. Многи примјери су показали да су Суд БиХ и Тужилаштво БиХ одавно изгубили сваки кредибилитет, да се константно повећава број најтежих кривичних дјела, да се не процесуирају најтежа дјела ратних злочина против српског народа, да многе завршене истраге стоје дубоко скривене у њиховим ладицама.