Према подацима полицијских и безбедносних структура у БиХ и Србији, балкански ратници који учествују на страним ратиштима живот ризикују за "плату" од око 4.000 па све до 20.000 марака месечно, а најмање "зарађују" они који се боре на страни сиријских паравојних формација, док је најскупљи ангажман у редовима украјинске војске на подручју самопроглашених република Доњецк и Луганск!

Иако је БиХ донела Закон о забрани учешћа њених држављана на страним ратиштима, са запрећеном затворском казном од три до десет година, још се чека његова имплементација, те нико није кажњен због оваквог ангажмана. Међутим, у Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) напомињу да у сарадњи са Тужилаштвом БиХ константно раде на прикупљању информација о учешћу наших држављана на страним ратиштима.

- Предузимају се истражне мере и радње, те провере, у случајевима где постоји сумња у постојање елемената кривичног дела незаконитог формирања и придруживања страним паравојним или параполицијским структурама - навели су у СИПА.

У Сирији 80 држављана

Тренутно је у Сирији око 80 држављана БиХ, док их се око 40 вратило у БиХ са овог ратишта, а иако полицијске и безбедносне службе не располажу прецизним подацима колико новца су добијали као страни плаћеници, незванични показатељи говоре да им је плата око 4.000 марака.

С друге стране, из Министарства безбедности БиХ уверавају да на ратиштима у Украјини нема бх. држављана, док је према подацима србијанске Безбедносно-информативне агенције на овом ратишту око 30 држављана Србије и то њих двадесетак на страни проруских војника и десет на страни украјинске војске.

Они који ратују у саставу проруских снага добијају минимално око 2.000 америчких долара седмично, док се плата ратника у редовима Украјинаца креће и до 15.000 долара месечно, што је близу 22.000 марака. Србија, по угледу на земље регије, такође има у плану да већ од ове јесени, кроз измене Кривичног закона, санкционише учешће својих држављана на страним ратиштима.

Душанка Мајкић, председница Заједничке комисије за одбрану и безбедност БиХ, објашњава да се БиХ, за разлику од Србије, суочава са посебном врстом опасности с којом се суседна земља није и неће се сусретати.

Различити разлози

- Њихови држављани одлазе тамо првенствено због финансијске користи, за разлику од држављана БиХ који ратују на исламским ратиштима пре свега из идеолошких разлога.

Не знам колико тачно новца добијају за ратовање у Сирији или Ираку, али би они то радили и џабе. Материјална корист није њихова првенствена сатисфакција него ратовање за "свету ствар". То је наша највећа опасност, посебно када се узме у обзир могућност њиховог повратка у БиХ након што су се нахранили идеологијом ратовања у исламским земљама - објаснила је Мајкићева.

Стручњаци оцењују да су ратници који долазе са Балкана и генерално подручја источне Европе, најслабије плаћени. Из Босне и Херцеговине је до сада 152 држављана учествовало на страним ратиштима, 80 их је још у Сирији, од чега десетак жена, док њих осморо ратује у Ираку.

Пресс