Невјероватно, али истинито. Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ ни послије више од годину и по дана још није добила потпуну информацију о рјешавању вишкова наоружања, муниције и минско-експлозивних средстава од стране Министарства одбране БиХ. Иако је законска обавеза Министарства одбране БиХ да осигура транспарентност одбрамбено-безбједносне политике те да путем овог радног тијела Парламента омогући хијерархијску одговорност ОС путем цивилног органа државне управе, Министарство одбране и даље врши свјесно кршење закона и онемогућава увид јавности у многа питања из одбрамбеног сектора.
Медији откривају афере једну за другом. Продужење уговора војницима мимо закона, хаотично стање у војним кантинама, злоупотреба ОС одавањем почасти осуђеним ратним злочинцима, манипулације и злоупотребе са уништавањем муниције и минско-експлозивних средстава. И све то грађани ове земље плаћају 340 милиона КМ. За сав тај новац, по мишљењу министра одбране, немају право на пуну информацију.
Пета је година од доношења јединственог Закона о одбрани на нивоу БиХ. Чак ни тако дуг рок није био довољан Министарству одбране БиХ да ријеши кључна питања и уведе ред у ову институцију која би морала да почива на професионализму и међусобном повјерењу. Све до марта ове године у Министарству одбране БиХ нису постојале прецизне процедуре којим би се детаљно пратило ун иштавање вишкова муниције и минско-експлозивних средстава, што је прворазредни скандал, посебно имајући у виду да је иза цијелог посла као финансијер стајала међународна организација УНДП. Ако се зна да постоје стриктна правила која прате пројекте које финансирају Уједињене нације, онда се са правом поставља питање како је могуће да се тако озбиљан посао као што је уништавање војних вишкова одвија без адекватне контроле и надзора надлежног министарства.
Још нема поузданих информација о томе шта се протеклих година заиста дешавало са муницијом која је требало да буде уништена. Овај посао се одвијао иза очију јавности, без јасних и транспарентних процедура, што буди оправдану сумњу у цијели тај процес. Чињенице указују да не само да све није било у складу са законом, већ нам недостаје и одговор на питање који су крајњи циљеви таквих поступака.
У Министартсву одбране су више пута поновили да не могу дати гаранцију о томе да ли су вишкови уништени, продати или пак остављени по страни (?!). Управо због евидентних пропуста у читаву ствар су се укључиле надлежне службе које коначно треба да дају одговоре шта се у ствари дешавало.
Да је све у реду, у Министарству одбране, па и у УНДП-у, не би постојала сметња да надлежној комисији парламента БиХ, па и јавности, буду презентовани сви детаљи о уништавању вишкова муниције и м инско-експлозивних средстава. Стављањем ознаке тајности на извјештаје у МО су наговијестили да нешто са уништавањем војне муниције није како треба. Не само да је на овакав начинонемогућена демократска парламентарна контрола, већ је и комплетна јавност искључена из овог процеса, за шта нема објективног разлога.
УНДП и Министарство одбране су раније потписали меморандум о разумијевању који регулише превоз, утовар, истовар и манипулацију муниције од складишта до мјеста уништења, али не и сам процес уништавања и његову цијену. Даљи надзор је вишеструко дискутабилан. Министарство одбране је цијели тај посао, који је искључиво његова одговорност, препустило УНДП-у. Пошто нико није извршио контролу тог процеса , онда нико нема гаранцију да је допремљена муниција и уништена. Секундарне сировине, експлозив и месинг као крајњи продукт не постоје, што подгријава сумњу у регуларност цијелог процеса. То отвара раније наведена питања о томе да ли је муниција уништена, да ли је продата или се пак налази ускладиштена на неком другом мјесту и за неке друге потребе. Ту долазимо до кључног питања: гдје је новац од продатих дијелова који припада ентитетима који су били власници муниције и других средстава.
Све наведене опције, осим наравно оне која подразумијева да су вишкови муниције уништени, буде разне негативне асоцијације, питања и подсјећанја на вријеме пред оружане сукобе на овим просторима. Разумним се чини и бојазан да је дио војних вишкова у неким новим складиштима за неке нове прилике. Зашто Министарство одбране не отклони такве сумње? Зар ово није првенствени задатак ако се жели изградња ОС БиХ по мјери свих?
Претпоставка да је УНДП уговором са фирмом "Унис Претис" Вогошћа одобрио тој фирми да располаже секундарним сировинама крајње је неувјерљива и неодговорна. То је продукт уништавања који је гаранција да је процес ваљано обављен. Поред тога, тржишна цијена експлозива, месинганих чаура и кошуљица није занемарљива и што је посебно значајно, сав приход би требало да припадне ентитету са којег је допремљена уништена муниција.
Уколико је олако препуштао фирми из Вогошће да располаже секундарном сировином, онда је УНДП изашао из својих надлежности и мијешао се у нешто за шта нема апсолутно никаква овлаштења без обзира на то што је финансирао процес уништавања муниције. Није тајна да су многе међународне организације уплетене у дјела криминала и корупције, зато би свакако требало наћи начина да Уједињене нације провјере неке своје организације које су изашле из мандата који им је дат.
Такође, забрињавајуће је да осим формалних извјештаја "којим су сами себе контролисали" из фирми које су добијале посао у Вогошћи, Коњицу и Бугојну никада није добијена повратна информација о даљој судбини секундарних сировина. Једина каква-таква контрола вршена је у специјализованој војној јединици ТРОМ у Добоју. Али то је и био разлог што је тај војни капацитет свјесно онемогућаван у повећању капацитета делаборације, а сада знамо и зашто.
Тек након што је у организацији Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ у првој половини марта ове године у Зеници одржана радионица посвећена уништавању муниције и минско-експлозивних средстава, покренуто је питање израде стриктних и јасних процедура у МО:
Све до тада читав поступак уништавања вишкова муниције формално је био обављен без "грешке", под контролом и надзором комбинованог тима међународних организација УНДП-а, ЕУФОР-а, ОЕБС-а и НАТО-а. Суштински се, међутим, одвијао под плаштом тајности, без повратних информација и одговора на кључна питања из овог процеса.
Дакле, тек након радионице у Зеници усвојене су препоруке и прецизиране процедуре уништавања муниције и минско-експлозивних средстава. Оне не подразумијевају само праћење тока доношења одлуке о уништавању војних вишкова, што је у надлежности Предсједништва БиХ, већ и надзор над самим процесом уништавања и евидентирања секундарних сировина у фирмама које добију посао.
Министарство одбране је коначно задужено да прати цио процес и утврди које количине експлозива и секундарних сировина су добијене уништавањем. Тако добијене секундарне сировине морају ићи на продају у складу са Споразумом о коначном располагању свим правима и обавезама на покретној имовини, која ће и даље служити за потребе одбране.
Све ово наравно не значи да је стављена тачка на раније пропусте и све оно што је у фази истраге. Још се очекује одговор од МО о резултатима уништавања вишкова војних средстава у протеклом периоду. Све досадашње информације биле су нетачне и површне, зашта одговорност сноси министар одбране Селмо Цикотић. Али, не само он. Готово невјероватно звучи недавна изјава начелника Заједничког штаба ОС БиХ, генерала Милојчића, да нема могућности злоупотребе вишкова, да је све у складу са одлукама Министарства одбране и уз контролу парламентарне комисије. Генерал је то изговорио гледајући без трептаја у лице јавности. Ко у је повјеровао?
Очекивали смо да ће рећи: није спорна потреба да се кроз уништавање вишкова наоружања оснажи процес демилитаризације наше земље и осигура потпуна безбједност њених грађана, али то не значи да надлежна парламентарна комисија, па и јавност, о томе не треба да буду правовремено информисани. Чињенице су међутим неумољиве, јер количина секундарних сировина треба сразмјерно одговарати количини уништене муниције и минско-експлозивних средстава. Можда је баш у томе проблем и разлог што се Министарство одбране не усуђује да детаљан извјештај презентује јавности. И можда баш због тога треба инсистирати да то уради.
Независне новине
