Недавни одлазак Хариса Силајџића у Њујорк и говор у Савјету безбједности доживио је поптуни фијаско само што Силајџић о томе још није обавијештен. Количина негативне енергије коју је уложио да би чланове Савјета безбједности УН информисао о стању у Босни и Херцеговини обрнуто је сразмјерна учинку. Умјесто да је у властитој земљи трасирао пут ка рјешењима толико видљивих проблема, он је, као увријеђена млада која бјежи од свадбе на дан вјенчања, отишао у Њујорк да би задовољио властиту сујету.
Као врстан манипулатор који је испекао занат још током рата, Силајџић се неодговорно односи према свом радном мјесту у Предсједништву БиХ, играјући се дјечије скривалице са свим документима које у ово предизборно вријеме чита и потписује. Тако је било са непостојећом декларацијом коју је потписао у Истанбулу, а тако је и са приватним извјештајем који је недавно прочитао у Њујорку.
Циљ његове авантуре био је да убиједи све, па и чланове Савјета безбједности УН, да у БиХ много тога не ваља, осим наравно Хариса Силајџића. Јер да је супротно неко би с правом могао поставити питање шта овај арабиста 18 година ради на босанскохерцеговачкој политичкој сцени ако се ствари не мичу са мртве тачке.
Овај пут у Савјету безбједности нису били расположени да без "слушања" прихвате врло познате и врло приватне Силајџичеве ставове, посебно након што су генералном секретару Свјетске организације Бан Ким Муну своја гледишта, у писаној форми, упутили Небојша Радмановић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске, Никола Шпирић, предсједавајући Савјета министара и премијер РС Милорад Додик.
Незадовољан недостатком једногласног прихватања своје тезе о Босни и Херцеговини као грађанској бошњачкој држави, Силајџић се мало спорјечкао са замјеником сталног представника Руске Федерације у УН Константином Долговом, а онда је бијесан што се у Србији неће дружити са затворским стражарима и осуђеницима смислио квар на мотору авиона. Наравно, у ту причу нико није повјеровао, па ни отац и син Арнаут, јер су давали контрадикторне изјаве из којих се дало закључити да је са авионом у Америци све било у најбоњем реду.
Пошто су високи представници, као и посљедњи Валентин Инцко у свих 37 досадашњих извјештаја, које су поднијели Савјету безбједности УН, изражавали своју забринутост стањем у БиХ, разложним се чини питање какав је ефекат њиховог рада.
Креирајући визију државе на погрешним основама, користећи "бонска овлаштења" првенствено за дисциплиновање Републике Српске и смањење њених надлежности високи представници су створили нову ситуацију у земљи, значајно другачију од оне која је дефинисана у Дејтону. И та ситуација високог представника чини забринутим!
Док се Харис Силајџић пред Савјетом безбједности УН разметао цифрама, процентима, лаичким закључцима о повратку и наравно неизбјежним ентитетским гласањем, актуелни високи представник је отишао корак даље најављујући скоро одржавање референдума у РС. Тиме је на најбољи начин потврђено да су и ове припреме високог представника рађене у окружењу "познатих" експерата, запосленика ОХР-а, који су поодавно побркали приоритете, па се умјесто за будућност Босне и Херцеговине једино брину за властити статус и егзистенцију.
Добро плаћени службеници се баве референдумом у Републици Српској у контексту оспоравања овлаштења високог представника, па је остало спорно да ли ће референдумско питање грађанима Српске наметнути ОХР и да ли ће гласити "да ли сте за гашење ОХР-а". То би сигурно била најбезболнија варијанта за окончање агоније познате сарајевске канцеларије.
Још у новембру прошле године када је послије неуспјеха босанскохерцеговачке ногометне репрезентације у квалификацијама за свјетско првенство високи представник Валентин Инцко изјавио "није нам била нафака", постало је јасно да су старосједиоци у његовој канцеларији остварили свој циљ. Врсни познавалац српског језика је у веома кратком року овладао основама бошњачког језика и менталитета, постајући ексклузивни промотерсарајевске политичке чаршије.
Све што је дошло послије тога знак је да Канцеларија високог представника више нема никаквог смисла и да је кључни проблем како ОХР-овим службеницима саопштити да траже други посао. У томе и јесте виц, јер тешко да ће негдје наћи посао са толиким вишком бенефиција и мањком одговорности, као што сада имају.
Наравно, остаје им посљедња нада да ће грађани Републике Српске послушати неозбиљан позив за промјену власти на предстојећим октобарским изборима који је упутио високи представник Валентин Инцко за говорницом Савјета безбједности УН.
Инцкова је заблуда, уосталом као и Хариса Силајџића, ако мисли да се избори добијају или губе у Њујорку или било гдје друго осим у Босни и Херцеговини. Истина, свој политички живот Харис Силајџић је започео у Њујорку прије равно 18 година и сада је крајње вријеме да се та неславна прича заврши.
Глас Српске
