БАЊАЛУКА - Посебна сједница Народне скупштине РС поводом закона о систему државне помоћи БиХ могла би да буде сазвана на захтјев СНСД-а и СДС-а, који имају коалициони споразум о дјеловању у заједничким институцијама БиХ, али једно писмо СДС-а за то није довољно.

Рекао је то у петак Срни Игор Радојичић, предсједник парламента РС, те навео да још није званично примио писмо Младена Босића, предсједника СДС-а, у којем тражи ванредно засједање парламента поводом закона о систему државне помоћи БиХ, напомињући да је за њега сазнао из медија.

"СНСД и СДС имају коалициони споразум о дјеловању у заједничким институцијама БиХ и ако тај споразум више не важи, неко би то требало да каже", рекао је Радојичић.
И Ранко Карапетровић, генерални секретар Народне скупштине РС, потврдио је да до петка поподне није ситгао захтјев за сазивање сједнице.

Председавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбедност парламента БиХ Душанка Мајкић истакла је да је данашњи напад на америчку Амбасаду у Сарајеву повод да сви задужени за безбедност у БиХ утврде кораке за даље поступање, јер овакви догађаји постају пракса, а не појединачни случајеви.

Мајкићева је у изјави Срни оценила да случај у Горњој Маочи и напад на полицијску станицу у Бугојну нису били довољно упозорење министру безбедности БиХ Садику Ахметовићу ''који нема времена да се бави својим послом те, путујући по свету, покушава да се бави безбедношћу''.

Агенција за безбједност хране БиХ није испоштовала законску обавезу да успостави научне одборе, због чега не може да издаје експертска мишљења у вези са безбједношћу хране због чега је и формирана.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Душанка Мајкић затражила је од Савјета министара БиХ податке о томе колико има чланова у научним одборима Агенције за безбједност хране БиХ и колико износи годишња финансијска накнада за све чланове у тијелима ове институције.

Према подацима које је Савјет министара навео у одговору, Агенција за безбједност хране не испуњава задатке због којих је основана, а истовремено троши значајан износ новца из буџета.

САРАЈЕВО – Посланици из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ изразили су противљење Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, којим се предвиђа да Финансијско-обавјештајно одјељење Агенције за истраге и заштиту (СИПА) прерасте у посебну агенцију под окриљем Министарства безбједности БиХ.

- Закон је направљен у уском кругу људи склоних министру безбједности Садику Ахметовићу, а да претходно нису извршене обавезне консултације са свим субјектима на које се закон односи – упозорила је Душанка Мајкић, предсједавајућа Комисије за одбрану и безбједност.

Посланици СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ одлучни су да у амандманској фази мијењају Приједлог закона о систему државне помоћи у дијелу који се тиче финансирања Савјета за државну помоћ и његових чланова, док су посланици из Федерације БиХ изразили спремност да предложени закон усвоје у облику добијеном од Савјета министара.

Констатујући да је ријеч о закону који се од 2006. покушава направити и који представља један од три кључна услова за напредак БиХ ка ЕУ, посланица из Републике Српске, Душанка Мајкић истакла је да је за Републику Српску предложени закон у највећем дијелу прихватљив, али не у потпуности.

Према њеним ријечима, замјерки нема на суштину и материју предложеног закона, као ни на уграђени механизам заштите одлучивања у Савјету за државну помоћ, чије је оснивање предвиђено законом.

Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ (link), на чијем је челу бивша градоначелница Сарајева Семиха Боровац, троши милионе марака из буџета БиХ, а не постиже никакве резултате. Нерад и неефикасност поменуте канцеларије обрнуто су пропорционални гломазном бирократском апарату, који чини чак 38 службеника. Ово тело, чију сврху постојања виде само ретки, основано је још 2004, и то као привремени орган при кабинету председавајућег Савета министара, опстаје пуних седам година и из буџета сваке године „исиса" 1,8 милиона марака. Већи део колача, међутим, обезбеђује од страних донатора, који Семихи Боровац и сарадницима годишње дају око 8,5 милиона марака.

Члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је новинарима, након сједнице Комисије у Сарајеву, да у посљедњих пет година МИП није учинио ништа да би било побољшано стање у тој институцији, односно да би биле испоштоване препоруке ревизије.

"Једна препорука је реализована, четири су у току провођења, а осам кључних није реализовано. У 2009. години МИП је имао 13 препорука, а 2010. године 19 препорука, што значи да препоруке Канцеларије за ревизију немају никаквог утицаја на МИП", појаснила је Мајкићева. Према њеним ријечима, то је једино министарство које запошљава више људи него што је планирало, односно 528 од планираних 520.

БАЊАЛУКА - Постојање вехабијског покрета најбоља је слика слабости безбједносног система у БиХ, рекла је предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Мајкићева је навела да је разлог што је министар безбједности БиХ Садик Ахметовић демонстративно напустио сједницу парламентарне комисије немогућност да одговори на постављена питања о слабостима безбједносног система које је требало да предочи грађанима, пише "Фокус".

Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ на јучерашњој сједници није примила к знању извјештај о стању безбједности у прошлој години којег је сачинило Министарство безбједности БиХ, а подршку документу ускратили су чланови Комисије из РС.

Сједницу је обиљежио мањи инцидент, јер министар безбједности БиХ Садик Aхметовић, који се на сједницу Комисије одазвао тек на трећи позив, није дозволио да буду изнесени аргументи због којих законски приједлог не може да добије подршку.

Aхметовићу је засметало што је на сједницу дошао и његов замјеник Мијо Крешић, који је о предложеном закону имао другачије мишљење од њега.

Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ није подржала Приједог закона о измјенама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, а против оваквих измјена били су чланови Комисије из Републике Српске.

Измјенама закона предвиђено је оснивање посебне агенције на нивоу заједничких институција која би се бавила тим питањима, а која би била формирана од садашњег Финансијско-обавјештајног Одјељења Агенције за истраге и заштиту БиХ , од којег би преузела највећи дио надлежности.

Предсједавајућа Комисије Душанка Мајкић своје противљење је појаснила тиме да је Министарство безбједности БиХ наставило са праксом израде претходних закона који су били потребни за "мапу пута", "радећи их у уском кругу подобних људи, без учешћа представника институција Републике Српске", од којих у овом случају, на крају процедуре није тражено мишљење.

Члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић тврдњом да ће "сто посто патриоте бранити цјеловитост БиХ" упутио поруку да су Бошњаци спремни на мобилизацију ако не остваре тежњу - један грађанин - један глас, сматра посланица СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Мајкићева каже да није изненађена садржајем Изетбеговићевог отвореног писма у којем је "предсједника Републике Српске Милорада Додика упозорио да не би требало да се бави својим послом већ да слиједи бошњачку политику".

"Није непознато какви су били ставови Изетбеговића у вријеме када је био непознат јавности, као и када је био парламентарац. Било би боље да је препоруку, јер би имало више утицаја, упутио својим партијским колегама и указао да је све што је насртај на дејтонску творевину озбиљан проблем у БиХ", рекла је Мајкићева.

БAЊAЛУКA - Потпредсједница Комисије за финансије и буџет Парламента БиХ Душанка Мајкић сматра да је неопходно да се пропишу услови у којима се изнајмљују пословни простори за потребе институција БиХ и станови за њихове запослене. Она је од Савјета министара БиХ затражила информацију о томе које институције БиХ изнајмљују пословне просторе и колико се новца из буџета издваја за те намјене.

- Не постоје критеријуми на основу којих институције БиХ изнајмљују пословне просторе. Ниједном инструкцијом Министарства финансија и трезора БиХ није речено да то не могу бити палате и луксузни објекти. Није дефинисана ни величина простора, нити је јасно да ли објекат мора да буде у центру града да би нека институција функционисала, иако нема потребе за тим осим због амбиција њених руководилаца - рекла је Мајкићева.

Најчитаније вијести


snsd-info

Мреже

Facebook | Twitter | Youtube