Констатујући да је ријеч о закону који се од 2006. покушава направити и који представља један од три кључна услова за напредак БиХ ка ЕУ, посланица из Републике Српске, Душанка Мајкић истакла је да је за Републику Српску предложени закон у највећем дијелу прихватљив, али не у потпуности.
Према њеним ријечима, замјерки нема на суштину и материју предложеног закона, као ни на уграђени механизам заштите одлучивања у Савјету за државну помоћ, чије је оснивање предвиђено законом. Најављујући да ће СНСД у амандманској фази предложити амандмане како би се Савјет, као јавна инситуција, уредио на исти начин као Фискални савјет БиХ, Мајкић је прецизирала да ће бити тражено да право на накнаду чланови Савјета остварују унутар инсититуција из чијег састава долазе, односно у Савјету министара, Владама Републике Српске и ФБиХ и Брчко дистрикту.
"Амандманом ћемо тражити да средства за финансирање Савјета буду обезбијеђивана у односу једна трећина БиХ, једна трећина Републике Српска и једна трећина из ФБиХ", додала је Мајкић.
Шеф Клуба посланика СНСД-а Драго Калабић заштитио је право посланика да улагањем амандмана активно учествују у креирању закона у Парламентарној скупштини БиХ.
"Порука је Европе да се сами договоримо о закону", рекао је Калабић истичући да је прошло вријеме када се из БиХ Бриселу говорило каква би рјешења требало да наметне.
Приједлогом закона о систему државне помоћи у БиХ уређују се општи услови за додјелу, контролу додјеле и кориштење државне помоћи, с циљем успостављања и обезбјеђивања конкурентних тржишних услова, као и извршавања преузетих обавеза по закљученим међународним уговорима који садрже одредбе о државној помоћи.
Предложеним законом предвиђено је оснивање Савјета за државну помоћ као јавне институције која би се старала за досљедну примјену Закона на територији “цијеле БиХ”. Савјет би се састојао од седам чланова - по два члана Савјета министара и влада Републике Српске и ФБиХ те једног из Брчко дистрикта, а за доношење одлука потребно је да за њих гласа најмање шест чланова Савјета.
Срна
