За набавку рачунара, штампача и копир-апарата заједнички органи БиХ потрошили су скоро милион марака више него што је требало, јер су набављали углавном најскупљу рачунарску опрему, која им је била на располагању. Утврдила је то Канцеларија за ревизију институција БиХ, анализирајући процес набавке компјутерске опреме у 15 институција БиХ. Канцеларија је у свом извјештају процијенила да су могуће уштеде приликом набављања ове опреме могле износити око милион марака. - Могуће уштеде крећу се од десет одсто, код набавке класичних рачунара и лаптопа, па до 50 или чак 72 одсто код А3 копир-апарата и штампача. Пошто су рачунари роба која доминира у набавкама опреме, у случају да се при њиховој набавци користе само добре праксе, реална процјена је да би уштеде могле износити до 18 одсто - наводи се у извјештају, те додаје да су велике разлике у цијенама купљене опреме индикатор да су уштеде могуће.

Ревизори су утврдили да би код анализираних набавки рачунарске опреме у ових 15 институција уштеде могле да буду веће од 720.000 КМ, да је опрема купована по најмањим цијенама, а таква опрема може да задовољи потребе канцеларијског пословања. Разлика у цијенама набављених рачунара износила је и више од двије хиљаде марака, а А3 копир-апарати умјесто да су плаћани по цијени од двије и по хиљаде КМ, набављани су у Високом судском и тужилачком савјету БиХ за чак 23.300 КМ по комаду.

ВСТС набавио је рачунар по цијени од 923 марке, а Министарство одбране БиХ за 2.950 марака. За набавку једног лаптопа Министарство цивилних послова БиХ потрошило је 1.300 КМ, а ВСТС 4.255 марака.

Гранична полиција БиХ купила је колор штампач за 233 КМ, а Агенција за идентификациона документа и размјену података БиХ за 1.989 марака, наводе ревизори.

Према подацима из извјештаја, од 15 институција које су узете као узорак, ВСТС за набавку компјутерске опреме искористио је 1.398.000 КМ, а Агенција за рад и запошљавање 27.000 марака, док је вриједност набављене опреме за институције БиХ у 2008. години износила 5,8 милиона КМ.

Душанка Мајкић, предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, казала је да ово показује како би се и планирањем буџета требало водити рачуна о овим питањима.

- Политичари из ФБиХ замјерају представницима из РС када кажу да буџет за 2011. годину не може бити већи него што је за 2010. годину, зато што знају да многи планирају буџет већи него што је потребно - казала је Мајкићева, те додала да је рад комисија у парламенту БиХ допринио да је 2008. године од 59 ревидираних институција, 28 институција добило позитивно мишљење, а да је 2007. године позивитно мишљење добило 11 институција од 56 институција.
e-max.it: your social media marketing partner