Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић сматра да успјех једне земље зависи од темељне правде и права, а да БиХ нема ниједно од то двоје. Она је оцијенила да правда и право у БиХ почивају на двије нелегитимне институције - Тужилаштву и Суду БиХ, које су основали други, а не домаће власти. У расправи у Дому народа о Информацији о раду Тужилаштва БиХ у прошлој години, она је истакла да је Тужилаштво ревносно када је у питању процесуирање злочина које су починили Срби, али споро и селективно када су у питању злочини других. Према њеним ријечима, Суд и Тжилаштво БиХ не раде у корист помирења.
"МУП РС доставио је Тужилаштву БиХ 925 пријава против 7 500 лица за злочине над око 22 300 жртава", навела је Мајкић.
Она је подсјетила да Тужилаштво БиХ, упркос доказима, никада није ријешило случај Добровољачке улице, Силоса, касарне "Виктор Бубањ", Тузланске колоне, убиства осам војника у Великом парку у Сарајеву у априлу 1992. године, Атифа Дудаковића, одреда Ел муџахедин, логора Дретељ и друго.
"У случају /Ејуп/ Ганић неко ће други морати да уради оно што је требало да уради Тужилаштво БиХ", истакла је Мајкић која је упозорила да се у БиХ на високим позицијама налазе појединци за које постоје докази да су починили злочине.
Предсједавајући Дома народа Сулејман Тихић оцијенио је у расправи да је Мајкић изнијела пуно тешких квалификација и да су потребни аргументи када су у питању појединци, институције и конкретни предмети.
Он је рекао да не жели да посматра колико је Срба, Хрвата или Бошњака оптужено или осуђено, јер су сви они криминалци и злочинци.
"Вријеме ме је научило да криминалци и злочинци немају вјере, ни нације", закључио је Тихић.
У реплици Тихићу, Мајкић је рекла да би и она можда исто говорила да припадницима њеног народа није изречено 1 400 година затворске казне, а осталима тек 40-ак.
Истичући да се залаже за процесуирање свих злочина, Мајкић је истакла да би то било у корист помирења.
И хрватски делегат Божо Рајић указао је на неравноправан однос правосудних институција у БиХ према њеним народима жалећи се конкретно на неравноправан положај Хрвата.
"Имамо неједнаке стартне позиције у утврђивању истине", навео је Рајић.
Она је подсјетила да Тужилаштво БиХ, упркос доказима, никада није ријешило случај Добровољачке улице, Силоса, касарне "Виктор Бубањ", Тузланске колоне, убиства осам војника у Великом парку у Сарајеву у априлу 1992. године, Атифа Дудаковића, одреда Ел муџахедин, логора Дретељ и друго.
"У случају /Ејуп/ Ганић неко ће други морати да уради оно што је требало да уради Тужилаштво БиХ", истакла је Мајкић која је упозорила да се у БиХ на високим позицијама налазе појединци за које постоје докази да су починили злочине.
Предсједавајући Дома народа Сулејман Тихић оцијенио је у расправи да је Мајкић изнијела пуно тешких квалификација и да су потребни аргументи када су у питању појединци, институције и конкретни предмети.
Он је рекао да не жели да посматра колико је Срба, Хрвата или Бошњака оптужено или осуђено, јер су сви они криминалци и злочинци.
"Вријеме ме је научило да криминалци и злочинци немају вјере, ни нације", закључио је Тихић.
У реплици Тихићу, Мајкић је рекла да би и она можда исто говорила да припадницима њеног народа није изречено 1 400 година затворске казне, а осталима тек 40-ак.
Истичући да се залаже за процесуирање свих злочина, Мајкић је истакла да би то било у корист помирења.
И хрватски делегат Божо Рајић указао је на неравноправан однос правосудних институција у БиХ према њеним народима жалећи се конкретно на неравноправан положај Хрвата.
"Имамо неједнаке стартне позиције у утврђивању истине", навео је Рајић.
