- Предвиђено је десет хиљада војника, четири хиљаде резервног састава и хиљаду запослених у администрацији.
Очито да постојећи буџет једва покрива персонал за шта се издваја близу 400 милиона марака сваке године, из буџета БиХ. То није природан омјер, јер се ради о трећини буџета. НАТО сматра да би свака земља требало да има војску какву може да приушти, а евидентно је да БиХ нема новца за оволики контигент војске - рекла је Мајкићева.
Према њеним ријечима, Министарство одбране БиХ је, свјесно тог проблема, почело израду прегледа одбране, који подразумијева усклађивање са стварним могућностима земље. Мајкићева каже да ће се СНСД по овом питању опредијелити у складу с програмом, који чекају из Министарства одбране БиХ. Каже да су у НАТО рекли да не би била коректна потпуна демилитаризација БиХ, због чега јесте рјешење да се испоштују захтјеви Алијансе, али са значајним смањењем војног контигента.
Адем Хускић, члан ове комисије из СБиХ, каже да није убијеђен да је БиХ заиста потребан резервни састав, али да би коначан став о томе, као и броју припадника Оружаних снага БиХ, требало да понуди озбиљна анализа лишена политиканства.
- Неки сматрају да је потребан резервни састав, али нисам сигуран да заиста јесте. Не знам тачно за шта би служио и колико би нас коштао. Једини мотив који иде у прилог томе јесте да постоје војници којима истиче уговор, али мислим да то није довољан разлог - каже Хускић.
Говорећи о броју припадника Оружаних снага БиХ, Хускић каже да процјене о двије хиљаде војника јесу паушалне, рекавши да би то, такође, требало да буде предмет анализе која може показати да је довољан број од хиљаду, или знатно више професионалних војника.
- Морамо оставити политиканство и видјети стварне потребе, али и погледати колико земље у региону имају војника у односу на број становника. Сви који причају о повећању или смањењу баве се политиком. Издвајања за војску нису превелика, јер се то пореди с бруто националним дохотком. Стандарди НАТО у издвајању за војску јесу два одсто БДП-а. Код нас је то испод 1,5 одсто БДП - нагласио је Хускић.
Миладин Милојчић, начелник Заједничког штаба ОСБиХ, рекао је да постојање активног састава резерве није дефинисано подзаконским актима, нити су за то предвиђена новчана средства.
- У овом тренутку нереално је доћи до адхок рјешења, а нема финансијског оквира који то може подржати - рекао је Милојчић.
Чему служи резерва
У Закону о служби у ОСБиХ наводи се да би задатак резервног састава био пружање подршке активним мирнодопским снагама, одржавање оперативне готовости, допуњавање оперативним потенцијалима, те побољшавање одрживости активних снага. Припадници резервног састава примали би стимулацију, плату и накнаде који ће бити адекватни потреби да се привуче и задржи потребан квантитет и квалитет људства у резервном саставу. Припадници резервног састава су војници, подофицири и официри којима је престала професионална војна служба по уговору.
ПОПОВИЋ: Скупа играчка
Гостимир Поповић, војнополитички аналитичар, сматра да је законом смишљено и испод жита предвиђено формирања резервног састава, што јесте апсолутно непотребан дио Оружаних снага БиХ.
- Активна резерва јесте веома скупа играчка. Неко жели покупити још новца из буџета за потпуно непотребан дио војних формација. Нема никаквих услова, нити потребе за формирање резервног састава - каже Поповић.
