Ресорни министар Сафет Халиловић, обраћајући се делегатима, нагласио је да је Министарство за људска права и избјеглице у протеклом периоду идентифицирало потребу за концептуалним рјешењима у двије специфичне области: суштинско окончање процеса повратка до 2014. године и приступ припадајућим правима избјеглих и расељених особа на накнаду штете у контексту Анекса 7.
Уз овај документ, Министарство је сачинило Оквирни програм повратка 2009.-2014. година и Концепт за рјешавање питања надокнаде штете за имовину која не може бити враћена избјеглицама и расељеним особама у смислу припадајућих права из Анекса 7 Дејтонског споразума с Акционим планом.
Допуњена стратегија усаглашена је са недлежним ентитетским министарствима, Владом Брчко Дистрикта и УНХЦР-ом.
Делегат из Клуба српског народа Слободан Шараба, који је једини био против усвајања Стратегије, у данашњој расправи заступао је ставове Асоцијације удружења ресељених особа, повратника и избјеглица Републике Српске (РС).
Како је казао, Асоцијација сматра да је стратегија потребна БиХ, али да су нужне измјене у односу на постојећи текст.
"У дорађеној стратегији има још много нејасних, непрецизних и двосмислених термина, што даје простор за будуће неспоразуме и опструкције у реализацији овог документа. Осим права на слободан повратак имовине, Анекс 7 загарантовао је и компензацију за имовину која се не може вратити. Међутим, питање компензације имовине која се не може вратити није прецизно регулисано и, према мишљењу поменуте асоцијације, то треба прецизирати. Најбоље би било да се умјесто термина 'имовина која се не може вратити', једноставно каже 'уништена и оштећена имовина'", казао је Шараба, подсјећајући да Анекс 7 предвиђа право избјеглих и расељених на избор мјеста живљења.
Другим ријечима, казао је Шараба, у стратегији треба навести и то да право на компензацију имају и оне особе које се не желе вратити у предратна пребивалишта, а не само особе које су онемогућене у повратку.
