Посланик СНСД-а Душанка Мајкић је довела у питање присуство америчке невладине организација MPRI у Министарству одбране БиХ.
Мајкићева је на данашњој сједници Представничког дома парламента БиХ, затражила одговор на питање шта у Министарству одбране БиХ ради ова невладина организација која је, како је истакла, била укључена у ратна дешавања на просторима бивше Југославије.
Мајкићева је рекла да МПРИ и сада "нешто ради" у Министарству одбране и упитала шта раде, у ком аранжману и до када ће остати. "Као члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност требало би бар да знам шта америчка невладина организација ради у овом министарству и у чијем саставу су официри који су пружали логистичку подршку током рата", рекла је Мајкићева новинарима.
Америчка војно-консултатнтска агенција “Military Professional Resources Incorporatied” (MPRI) је лобирала за интервенцију НАТО-а у Републици Српској и током рата наоружавала и обучавала муслиманске и хрватске снаге.
Против америчке фирме српска удружења избјеглица у Чикагу поднијела су тужбу за нанесени душевни бол тражећи одштету од десет милијарди долара.
Срби су у тужби навели да од MPRI траже 25.000 за сваког од 200.000 избеглих Срба, тврдећи да је МПРИ инструисао официре Хрватске војске (ХВ) за извођење „Олује”, па је тако суодговоран за етничко чишћење, палеж и убијања на том подручју.
Коментаришући Приједлог закона о управљању имовином која је привремено или трајно одузета у кривичном поступку пред Судом БиХ, Мајкићева је поновила да је став Републике Српске јасан да је приједлог закона неуставан и да постоји латентна пријетња од преношења надлежности.
"Нећемо дозволити пренос надлежности на БиХ. Приједлог закона није прецизно и јасно дефинисан. Видјели смо шта ради Суд БиХ и апсолутно немамо повјерење да он одлучује о одузетој имовини", рекла је она.
Министар правде БиХ Бариша Чолак рекао је у паузи засједања да је закон о управљању имовином привремено и трајно одузетом у кривичном поступку пред Судом БиХ потребан БиХ, јер је то њена обавеза из "Мапе пута".
"Не постоје идеални закони, али сигурно је да овај закон може бити бољи", рекао је Чолак.
Он је подсјетио да је параламент БиХ 2009. године донио закључак да је потребно усвојити овај закон, те да је и Европска комисија 2011. у извјештају навела да БиХ није на одговарајући начин уредила питање чувања имовине.
"Поправљање овог закона је могуће, а парламент је тај који ће у коначном одлучити да ли ће га усвојити или не", рекао је Чолак.
Срна
