Приближавају нам се локални избори. Познато је да СНСД кампање води на „снагу“ организације. Двије групе, или како Статут каже „посебни организациони облици у саставу СНСД“ су од пресудне важности за успјех на изборима. Наравно, ради се о женама и младима.

Жене су потребне да би се, пречесто груба, мушка политика мало умекшала, дало јој се људско лице; а млади су мотор који даје енергију и покреће странку.

Какво је уоште стање са заступљеношћу младих у полтичком животу у Републици Српској и БиХ? У овом чланку ће бити изнесени неки подаци, са посебним освртом на СНСД.

Први корак ка активном бављењу политиком је постати члан политичке странке. Иако није проведен попис у БиХ, постоје подаци о регистрованим бирачима, који кажу да жене чине нешто већи дио популације. Ипак, број жена које се одлуче на тај први корак учлањивања у странку није сразмјеран њиховом учешћу у укупној популацији.

СНСД тренутно има преко 153.000 чланова. Од тог број око 44,2% чине жене, односно у чланству СНСД-а је око 67.500 жена. Што се младих тиче, око једне четвртине свих чланова су млађи од 30 година. То значи да у нашем чланству имамо око 37.000 младих. Још један податак који охрабрује да у протеклом периоду, након општих избора 2010. године, преко 50% новоучлањених чине млади, од чега једну четвртину чине високо боразовани млади људи.

Овај прилив младих је од круцијалне важности због тога што једино млади могу да унесу енергију, „свјежу крв“ у странку. Без сталног подмлађивања  странка би сигурно била осуђена на пропаст. Овдје треба нагласити да ови бројеви говоре стриктно о младима испод 30 године. Некада се ова граница између младих и „старих“ посматрала и другачије, па су младим били сматрани и они са 32, 33 или 35 година. Ако би узели ову посљедњу границу, СНСД има преко 54.000 чланова млађих од 35 година.

СНСД је несумњиво најјача политичка организација на простору Републике Српске и БиХ. У ствари, не постоји било која организација са већим бројем чланова (да не говоримо о унутарстраначкој организацији) већа од СНСД-а.

Чак и у региону СНСД је један од лидера. Према доступним подацима, Демократска странка из Србије има око 192.000 чланова, од тога 77.000 жена (40,3%) и око 40.000 младих (20,8%). Али, ово чланство долази од око 6,7 милиона регистрованих бирача у Србији. Република Српска при томе има око 1,2 милиона регистрованих бирача.

У Хрватској, најбројнија странка је ХДЗ (барем прије пораза на посљедњим изборама 2011. године) са око 220.000 чланова. СДП Хрватске има само око 37.000 чланова. Бирачко тијело Хрватске чини 3,8 милиона бирача - преко три пута више него Република Српска.
Странка     Земља     Број чланова     Бирачко тијело
СНСД     Република Српска/БиХ     153.000     1.200.000
ДС     Србија     192.000     6.700.000
ХДЗ     Хрватска     220.000     3.800.000

Када посматрамо органе СНСД-а, учешће жена се креће око 20%. И у Главном одбору и у Извршном одбору, као и међу потпредсједницима СНСД, има око једне петине жена. То значи да са укупно 44% жена у чланству, њихова заступљеност у органима странке, гдје се доносе главне одлуке, пада на пола. И даље је СНСД бољи од других странака по заступљености жена јер већина странака има између 10 и 15% жена у страначким органима.

Што се тиче младих, њих у Извршном одбору има око 8%, а у Главном одбору око 11%. Ове бројке ће се мијењати ако строго гледамо да су млади само они испод 30 година, јер Сабор, сваке 4 године, бира Главни одбор, тако да је овај сазив актуелан још најмање три године, па се број младих може смањити.

Ако се посматрају резултати избора за Народну скупштину Републике Српске и Представнички дом Парламента ФБиХ, види се да се учешће жена стално креће око 20% са малим отклонима према горе или доле. При анализи, треба узети у обзир двије одредбе из Изборног закона БиХ - од 1998. године постоји обавеза о једној трећини мање заступљеног пола на листама (што се код нас увијек подразумијева да су жене), а од 2002. године су у употреби отворене листе.

Док је прва одредба повећала учешће жена у законодавној власти, друга је опет смањила број жена у парламентима, јер обично на отвореним листама жене личним гласовима буду потиснуте на ниже позиције. Овдје се поставља питање ко гласа, а ко не гласа за жене - мушкарци или жене?

Тренутно је у НС РС 18 жена, што чини 21,7%. СНСД има нешто бољу заступљеност жена од просјека, јер у посланичком клубу СНСД-а је 11 жена, односно 29%.

Што се младих тиче, не постоје никакве законске регулативе о обавезном учешћу младих. Једино неке странке (укључујући СНСД) имају своје интерне договоре и прописе којима регулишу проценат младих на листама.

Ако се гледа тренутни састав НСРС, нема нити једног посланика испод 30 година. Међутим, у вријеме избора 2010. године, било је 4 посланика који су спадали у групу младих, од тога 2 из СНСД-а. Ипак, ако поставимо границу на 35 година, онда је укупно 9 посланика у тој групи млађих од 35, од њих 7 из СНСД-а.

И у Парламенту БиХ број жена конвергира „магичном“ проценту од 20%, с тим да је ово представничко тијело мање, па су могућа већа одступања. Тренутно од 14 посланика који се бирају са територије Републике Српске, укупно је 4 жене или 28,6%. Од ове 4 жене, двије су из СНСД-а. Из Федерације БиХ такође је изабрано 4 жене, али од укупно 28 посланика, па је проценат дупло мањи (14,3%).

Млађих од 30 година нема у Парламенту БиХ. Ипак, два су посланика у вријеме избора припадала овој групи - по један из Републике Српске и Федерације БиХ.

Тренутно Владу Републике Српске чини 5 жена и 12 мушкараца. Ово је до сада састав Владе РС са највећим бројем жена. Од 5 министарки, три су из СНСД-а. У Федерацији је ситуација лошија, и Владу ФБиХ чини 16 мушкараца и једна жена.

На посљедњим локалним изборима 2008. године на територији Републике Српске укупно је изабрано 1143 мушкарца и 212 жена за одборнике у локалним скупштинама. Од овог броја 105 или 50% свих изабраних жена је из СНСД-а. Што се тиче младих, укупно је из МСД-а изабрано 109 младих одборника од око 450 одборничких мјеста које је СНСД освојио у Републици Српској.

Такође на посљедњим локалним изборима, у Републици Српској је изабрано 58 мушкараца на начелничку позицији и 78 у Федерацији. Само 5 жена је на челу општина у БиХ - 4 у Републици Српској и једна у Федерацији. СНСД је посебно поносан на чињеницу да је свих ових 5 жена из наших редова. Вриједни поменути и које су то општине: Нови Град, Мркоњић Град, Оштра Лука, Калиновик и Дрвар.

Тренутно СНСД нема начелника испод 30 година, али су на изборима 2008. године изабрана два начелника из реда МСД-а.

Када се поредимо са другим државама у региону, БиХ има сличну заступљеност као Хрватска и Србија -око 20-так процената. Словенија предњачи са једном трећином жена, али је интересантно поменути да није одувијек био тако висок проценат жена у словеначком парламенту. Прије неколико година делегације из Словеније су долазиле код нас у Народну скупштину Републике Српске да сазнају на који начин су жене дошле до 20% учешћа, јер је тада заступљеност жена у Словенији била око 13%. И у само једном изборном циклусу се овај проценат скоро утростручио.

Македонија стандардно има високу заступљеност жена од око 30%, док је најлошија Црна гора са 12% жена у парламенту.

Што се тиче осталих држава, БиХ је боља од три суперсиле - САД, Кине и Русије, али и даље каска за прије свега скандинавским земљама - Шведском, Финском и Норвешком гдје је заступљеност жена преко 40%.