Душанка Мајкић, предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ, каже да у БиХ не постоји документ који би људима у овој земљи одговорио на питање какви су безбједносни ризици и искушења, чега се треба плашити или како то предуприједити.
"Немамо основни безбједносни документ који се зове безбједносна политика, а посљедњи такав усвојен је 2006. године. Сигурно је да је дошло до промјена када су безбједносни изазови у питању, да оно што је 2006. године било актуелно није данас и министар безбједности је дужан да изради такав документ", казала је Мајкићева.
Она истиче да нема ни одговора на питање имају ли институције БиХ снаге, жеље и воље да се изборе са тероризмом који је све већа пријетња свијету, па и БиХ.
"Да смо се озбиљније позабавили Горњом Маочом не би се догодио напад на Полицијску станицу у Бугојну и напад на америчку амбасаду. Питање је шта је сљедеће", каже Мајкићева.
"Да смо се озбиљније позабавили Горњом Маочом не би се догодио напад на Полицијску станицу у Бугојну и напад на америчку амбасаду. Питање је шта је сљедеће", каже Мајкићева.
Говорећи о раду Суда и Тужилаштва БиХ Мајкићева истиче да је кључни човјек у правосуђу Норвежанин Свен Урке, који новцем од различитих донатора поставља и разрјешава судије и тужиоце и нико му се не смије успротивити.
НН: Због чега је Заједничка комисија за одбрану и безбједност Министарству безбједности БиХ вратила Информацију о стању безбједности?
МАЈКИЋ: Министарство безбједности било је обавезно да достави Информацију безбједности за 2011. годину, а доставили су Информацију о стању криминалитета која је само један сегмент. Никада није направљен документ који би грађанима БиХ одговорио на питање какви су безбједносни ризици и искушења, чега се треба плашити, на који начин предуприједити те ствари и како се изборити с њима. Ниједан од тих одговора министар безбједности није дао.
НН: Има ли спремности да се достави такав документ?
МАЈКИЋ: Министар безбједности је дужан да предложи такав документ који је везан за други документ, а који се зове безбједносна политика коју усваја Предсједништво. Посљедњи документ под тим називом усвојен је 2006. године. Изазов који се зове тероризам, који је првенствени и највећи, није ни наглашен у том документу. Сајбер криминал се уопште не спомиње у том документу. Сигурно је да је дошло до промјена када су безбједносни изазови у питању, да оно што је 2006. године било актуелно није данас и да један такав документ сигурно треба.
НН: Колико су институције БиХ спремне да се супротставе тероризму?
МАЈКИЋ: Ни тај одговор немамо. Двије сједнице смо расправљали на тему терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву. Том приликом министар безбједности доставио је један приједлог мјера, а агенције су доставиле приједлоге независно од њега. Видљиво је да ту не постоји координација. Оно што агенције траже да буде урађено није у складу с оним што тражи Министарство безбједности.
НН: Шта тражи?
МАЈКИЋ: Ствари које превазилазе уставне надлежности. Са 200 људи које има, читаво вријеме покушава да прибави неке од оперативних надлежности јер су свјесни да не могу да задрже толики капацитет на координацији која је лоша и која не постоји. Значи да нешто морају урадити или смањити број људи или прибавити неку од надлежности, што није могуће. Већ у неколико наврата се предлажу закони који не могу проћи и неће проћи јер су изван надлежности.
НН: Тероризам у БиХ се често веже за вехабизам. Колико је то заиста повезано?
МАЈКИЋ: БиХ ће то ријешити онда када Бошњаци кажу да желе да се изборе с тим проблемом и веома је важно да они то кажу јер благонаклоно гледати на проблем вехабизма доводи до напада на америчку амбасаду. Да смо се озбиљно позабавили Горњом Маочом не би се догодио напад на Полицијску станицу у Бугојну и случај "Јашаревић". Питање је шта је сљедеће. Вехабизам је проблем који ће се одразити на све, неће поштедјети ни Бошњаке и они ће имати проблеме због радикалног ислама који не треба никоме.
НН: Да ли то значи да не постоји спремност да се с тим ухватимо у коштац?
МАЈКИЋ: Није показана јер се сваки од тих случајева покушава заташкати. За Јашаревића су рекли да је то неки човјек из Србије, дошао тек тако да направи проблем. Џуво (Алмир Џуво, директор ОБА) је можда и први човјек који је рекао да опасност од радикалног ислама постоји. Поставља се питање како се могло десити да Јашаревић као безбједносно опасна особа шета преко границе.
НН: Колико су се безбједносне агенције, а и Министарство безбједности уозбиљили послије напада на америчку амбасаду?
МАЈКИЋ: Оно што боде очи јесте да су сви кључни људи и директори агенција, изузев директора обавјештајне службе били у Америци. Ниједног директора није било овдје и то је био проблем у координацији и комуникацији и у сналажењу у том случају. Питање је да ли уопште и данас постоји процедура у таквим случајевима.
НН: Извјесно је да ће доћи до промјене министра безбједности БиХ. Да ли ћете подржати Фахрудина Радончића за новог министра?
МАЈКИЋ: О томе ћемо видјети када буде донесена одлука да он то буде.
НН: Колико је он добар човјек за ту функцију?
МАЈКИЋ: Не знам. Познајем га само као медијског магната и бизнисмена. Највећи успјех будућег министра, ма ко он био, биће да оствари комуникацију са безбједносним агенцијама.
НН: Како коментаришете новонасталу ситуацију и распад коалиције СДП - СДА?
МАЈКИЋ: До овога је непотребно дошло, посебно због тога што је Лагумџија био кључни човјек који је потрошио вријеме да се ствари у БиХ поставе. Након тога Тихић је заборавио да припадност групи која је договорила да врши власт у земљи обавезује на заједнички став. Неко ко се рачуна да је позиција, а неће да усвоји буџет је недопустива ствар и на томе су се прерачунали.
НН: Недавно сте присуствовали заједничкој сједници Одбора за безбједност и Одбора за представке, приједлоге и друствени надзор везано за дискриминацију затвореника српске националности у КПЗ у ФБиХ? Колико су они заиста дискриминисани?
МАЈКИЋ: Уз помоћ једног колеге из парламента отишла сам у КПЗ Зеница јер нисам добила сагласност комисије да идем тамо. Запрепаштена сам што је највећи број њих незадовољан условима боравка. Већина њих каже да није крива за оно што су осуђени. Нпр. један од њих је навео да је у вријеме када се десио ратни злочин уопште није био у БиХ и има потврду послодавца из Њемачке да је у то вријеме радио, а осуђен је на 15 година. Други примјер је да главни свједок када га је видио рекао да то није тај човјек. Траже да РС формира тим који ће прегледати њихове случајеве и покренути нове поступке.
НН: То су грешке Суда и Тужилаштва БиХ.
МАЈКИЋ: То су институције које су на небу и никоме не полажу рачуне. Кључна личност у правосуђу БиХ је Свен Урке, Норвежанин који новцем од различитих донатора поставља и разрјешава судије и тужиоце и нико му се не смије успротивити. Сједи у ВСТС-у и заиста ме чуди да нити једна од институција БиХ није реаговала и послала писмо Министарству иностраних послова Норвешке и питала због чега и уз чију подршку тај човјек ради. По закону постоји 15 чланова ВСТС-а, а он је 16. члан. Нема га у закону. Поставио га је високи представник и дакле преко те везе рјешава питања у интересу међународне заједнице.
НН: Коме онда одговара правосуђе БиХ?
МАЈКИЋ: Међународној заједници.
Будућност
НН: Има ли БиХ, оваква каква јесте, будућност?
МАЈКИЋ: Изузев декларативне жеље политичких партија из РС и ФБиХ да БиХ опстане оваква каква јесте, нема никаквог конкретног доприноса. Сада ми се први пут учинило да је спасавање буџета допрло до свијести појединих политичких партија да - ако буџет не буде донесен - ова земља нема никакву шансу. Неки од њих су схватили, али се мора још радити.
Урош Вукић
