САРАЈЕВО - Институције БиХ, њих око 70 које се финансирају из буџета БиХ, у великом броју случајева нису оправдале своје постојање, али то их не спречава и даље трошити милионе марака сваке године.
Збирна анализа рада заједничких институција и агенција коју би, слажу се у Парламенту БиХ, требало урадити Савјет министара, наметнула се као логичан корак након недавне буре око измјена Закона о ревизији институција БиХ.
Збирна анализа рада заједничких институција и агенција коју би, слажу се у Парламенту БиХ, требало урадити Савјет министара, наметнула се као логичан корак након недавне буре око измјена Закона о ревизији институција БиХ.
Низ примјера
У најбољој намјери предложене су велике санкције за буџетске расипнике, али и коначно јасно утврђивање одговорности руководилаца у растрошним институцијама. Али, проблем се вуче из године у годину, а постао је јасан свима након последњег извјештаја о извршењу буџета институција БиХ, у којем је констатовано како су у 2010. години за плаћање закупа простора за потребе институција потрошена чак 32 милиона марака. У истој години потрошено је 9 милиона марака за унајмљивање станова, 10 милиона за телефоне, а да ствар буде потпуно апсурдна, у години кризе су купљена чак 172 нова аутомобила по цијени од 7 милиона марака.
Наведене бројке и примјери су тек врх леденог бријега; проблем је много комплекснији и чини се како се из године у годину понавља растрошност институција, али и прекорачења законских основа, а да притом нико не подлијеже одговорности. Једна од посланика која константно упозорава на овај проблем је и Душанка Мајкић, која је до сада успјела открити неколико звучнијих примјера заједничких институција у којима се новац трошио без правог покрића.
- У овом тренутку постоји око 40 агенција и дирекција, а међу њима треба издвојити неколико њих. Узмимо као примјер Комисију за концесије БиХ која од свог постојања од министарстава није добила ни један једини захтјев за издавање концесије. Истодобно, годишње троши око 110 хиљада марака за пословни простор, а питање је долази ли ико и када на посао, упозорила је Мајкић.
Други “свијетли” примјер је Агенција за унапријеђеније страних инвестиција (ФИПА) због које је Мајкић упутила иницијативу за детаљну анализу њезиног рада. Наиме, према доступним подацима ФИПА има повелик буџет од око четири милиона марака, плус два милиона за награђивање оних који би требали инвестирати у нашој земљи.
-Мислим да ниједан озбиљнији инвеститор није дошао у БиХ захваљујући њима. Ова агенција пак има сједиште у Сарајеву, плус две регионалне канцеларије у Мостару и Бањој Луци. Она треба промовисати стране инвестиције, а констатујемо пад инвестиција. За то се издвоји четири, плус два милиона марака, упозорила је Мајкић.
Наведене бројке и примјери су тек врх леденог бријега; проблем је много комплекснији и чини се како се из године у годину понавља растрошност институција, али и прекорачења законских основа, а да притом нико не подлијеже одговорности. Једна од посланика која константно упозорава на овај проблем је и Душанка Мајкић, која је до сада успјела открити неколико звучнијих примјера заједничких институција у којима се новац трошио без правог покрића.
- У овом тренутку постоји око 40 агенција и дирекција, а међу њима треба издвојити неколико њих. Узмимо као примјер Комисију за концесије БиХ која од свог постојања од министарстава није добила ни један једини захтјев за издавање концесије. Истодобно, годишње троши око 110 хиљада марака за пословни простор, а питање је долази ли ико и када на посао, упозорила је Мајкић.
Други “свијетли” примјер је Агенција за унапријеђеније страних инвестиција (ФИПА) због које је Мајкић упутила иницијативу за детаљну анализу њезиног рада. Наиме, према доступним подацима ФИПА има повелик буџет од око четири милиона марака, плус два милиона за награђивање оних који би требали инвестирати у нашој земљи.
-Мислим да ниједан озбиљнији инвеститор није дошао у БиХ захваљујући њима. Ова агенција пак има сједиште у Сарајеву, плус две регионалне канцеларије у Мостару и Бањој Луци. Она треба промовисати стране инвестиције, а констатујемо пад инвестиција. За то се издвоји четири, плус два милиона марака, упозорила је Мајкић.
Замјерке ревизора
Агенција за форензичка испитивања и вјештачења такође је под повећалом, јер још увијек није у посједу опреме за ДНК анализу коју је донирала Европска комисија, а која се тренутно налази у ФУП-у.
- Истовремено формирана су још три лабораторија, тако да Агенцији више не треба овај лабораториј, нити она треба бити засебна агенција јер већ имамо три за форензичка и графо-судска вјештачења. Дакле, не треба јој маса занимања која прате сваку институцију, нагласила је Мајкић. И док се још увијек воде полемике о оправданости постојања неких државних агенција, у овом је тренутку њихова попуњеност је на завидном нивоу, јер у државној служби у институцијама БиХ раде више од 22 хиљаде људи.
- Истовремено формирана су још три лабораторија, тако да Агенцији више не треба овај лабораториј, нити она треба бити засебна агенција јер већ имамо три за форензичка и графо-судска вјештачења. Дакле, не треба јој маса занимања која прате сваку институцију, нагласила је Мајкић. И док се још увијек воде полемике о оправданости постојања неких државних агенција, у овом је тренутку њихова попуњеност је на завидном нивоу, јер у државној служби у институцијама БиХ раде више од 22 хиљаде људи.
Тренутно је у истим институцијама само по уговору о дјелу ангажовано између 200 и 300 особа за које се мјесечно издваја око 300.000 марака. С друге стране, велик број институција годинама увијек наилази на замјерке ревизора по питању трошења јавних средстава, а најчешће се односе на кршење закона о јавним набавкама.
Да ствар буде занимљивија, оцјену с резервом у правилу добивају оне институције које располажу с више новца. Нпр, ревизија институција БиХ за 2009. годину показала је да је 15 институција које су добиле оцјену са резервом у буџету БиХ учествовало са око 532 милиона марака или нешто више од 60 одсто.
Да ствар буде занимљивија, оцјену с резервом у правилу добивају оне институције које располажу с више новца. Нпр, ревизија институција БиХ за 2009. годину показала је да је 15 институција које су добиле оцјену са резервом у буџету БиХ учествовало са око 532 милиона марака или нешто више од 60 одсто.
С друге стране, 19 институција које су оцјењене позитивно с резервом учествовало је у буџету са око 204 милиона марака или 23 одсто, док су најмање средстава добиле институције с позитивном оцјеном - 28 њих је добило око 143 милиона или 16 одсто средстава.
Ригорозније мјере
Савјет министара, према неким процјенама, под својим надзором има 71 институцију, 21.067 запослених и 1996 возила. Али, до сада је тај исти Савјет министара прилично млако реаговао на све облике кршења закона и расипања јавног новца. Због тога су све гласнији захтјеви за увођењем ригорозних мјера казни и санкција.
Пише: Дарио Пушић
Пише: Дарио Пушић
