САРАЈЕВО - Привремена заједничка комисија оба дома парламента БиХ и други пут ће себи продужити мандат јер већ скоро осам мјесеци не успијева да припреми закон о парламентарном надзору.
Закључак о формирању ове комисије усвојен је у октобру 2015. године, али је њен састав од девет чланова комплетиран тек почетком априла ове године, када је и званично почела с радом и добила задатак да у року од 90 дана предложи закон о парламентарном надзору.
С обзиром на то да у том року није завршила посао, већ је једном себи продужила мандат за 90 дана, а како ствари сада стоје то ће урадити још једном. "На почетку смо имали осам верзија тог закона и сваки члан Комисије је имао нешто своје. Сада смо дошли до једног текста и то треба да се приведе крају, а вјерујем да ћемо то завршити већ почетком идуће године", рекла је Љиља Зовко, члан Привремене комисије испред Дома народа.
Иначе, законодавства у региону и Европи закон о парламентарном надзору не познају, осим у оним случајевима када се тај надзор односи на област одбране и безбједности.
У неким земљама тај надзор је дјелимично дефинисан уставом, али и правилницима, пословницима који се стално надопуњују. Сврха овог закона у БиХ према замисли парламентараца је да уведе реда у рад оних институција које су под директном надлежности парламента БиХ и уозбиљи руководиоце како се више не би дешавале ситуације да неко не изврши закључак параламента, спроведе препоруке ревизора, оглуши се о захтјев извршног или законодавног органа итд.
"Такав закон у Европи не постоји јер тамо је, рецимо, незамисливо да нека институција не спроведе препоруку ревизора 12 година, а што код нас има случајева", рекла је Зовко.
Оно што је још непознато јесте да ли ће, односно какве ће бити казнене одредбе закона о парламентарном надзору, јер с једне стране постоје приједлози да се руководиоци који не поступају по препорукама парламента, ревизора или уколико на вријеме не поднесу извјештај новчано кажњавају, а с друге да им се у персоналне досијее уписује да нешто нису извршили, због чега би у даљој каријери имали проблема.
Према незваничним информацијама, овим законом биће омогућено и покретање процедуре за привремено одузимање овлашћења, јасније ће бити одређено поступање по одређеним инцијативама, приговорима итд.
У суштини закон о парламентарном надзору односи се на институције и руководиоце над којима парламент БиХ има искључиву надлежност, а у њему ће бити дефинисано да се парламентарни надзор може проводити и кроз јавна саслушања, посебне истражне комисије, извјештаје које подносе надзиране институције, кроз посланичка питања и иницијативе и друго.
Исто тако биће отклоњене нејасноће које се јављају због одредаба закона које кажу требало би, може итд., а гдје управо појединци виде прилику да нешто сакрују, не доставе извјештај или не спроведу закључак или препоруку.
Док посланици већине у парламенту БиХ тврде да ће овај закон увести доста реда и натјерати руководиоце на транспарентније пословање с обзиром на то да ће њиме бити предвиђена и обавеза обавјештавања јавности путем вебстранице, посланици опозиције тврде да то и није баш тако и да се ради о чистој глупости.
"Република Српска избјегава да се доносе беспотребни закони на нивоу БиХ. Надзор је обавеза парламента БиХ и уопште не видим разлог за доношење таквог закона јер се подразумијева да парламент контролише рад институција директно подређених њему", рекла је Душанка Мајкић, посланик СНСДа у Представничком дому парламента БиХ истичући да већ по питању одбране такви закони имају смисла јер дефинишу одређене процедуре у случајевима ванредног стања итд.
