ОХР и високи представник у БиХ неће напустити Босну и Херцеговину све док политичари стално изазивају сукобе који се даље преноси на односе три конститутивна народа. Осим тога, страначки прваци у БиХ нису решили ни формално главни услов за затварање ОХР - а то је договор о државној имовини.
Једино је сигурно да ће до затварња канцеларије високог представника доћи пре него што БиХ уђе у Европску унију, кажу саговорници "Новости". Нико, међутим, не може да прогнозира када ће се то догодити.
Није мало ни оних који су уверени да је на листи довољно јаких мотива за опстанак ове институције и примамљива месечна плата од 25.000 евра колико прима високи представник.
Душанка Мајкић, члан ГО СНСД, каже за наш лист, да су ОХР и високи представник у БиХ одавно изгубили смисао.
- Они не утичу ни на шта. Смешно је да земља која граби према Европској унији има такву институцију. Сам високи представник је изгубио кредибилитет стављајући се на страну Бошњака и направио је много ствари које му неће заборавити друга два народа. Готово да се не може пронаћи нешто да је урадио против Бошњака. Такође сам ПИК, који је надлежан за ОХР, не може пронаћи решење око затварања овог страног протектората - поручује Мајкићева.
Она додаје и да ОХР има велику подршку у Бошњацима.
- Бошњаци годинама стопирају решавање питања државне имовине и све раде како би ОХР остао, а док је тако тешко је говорити о неком конкректном периоду у којем ће доћи до одласка ОХР - каже Мајкићева.
Подсећања ради, након одласка Педија Ешдауна са места високог представника у БиХ 2007. године, Управни Одбор ПИК (Савета за примену мира) донео је одлуку о припреми затварања ОХР, односно о престанку важења "бонског мандата" којим високи представник може да намеће одлуке у БиХ. Руска Федерација тада је инсистирала да се та институција укине. Ипак, мандат ОХР је продужен на годину дана, уз обећање да се "бонска овлашћења" више неће користити. Од тада је прошло десет година.
ЕШДАУН НАЈГОРИ ЗА СРПСКУ
ПЕДИ Ешдаун је остао упамћен као најооштрији и најгори високи представник у БиХ што се тиче институција Републике Српске. Он је сменио 59 функционера у РС, међу њима и Драгана Калинића, председника Народне скупштине РС и до тада првог човека Српске демократске странке (СДС), Зорана Ђерића, министра унутрашњих послова РС, посланике СДС у Народној скупштини РС и знатан број начелника општина из СДС. На листи трајно смењених нашло се 12 особа, док су остали смењени условно, до хапшења Радована Караџића.
У МИСИЈИ 15 СТРАНАЦА И 89 ДОМАЋИХ
ПРЕМА Анексу 10 Дејтонског споразума, OХР има статус дипломатске мисије у БиХ. У канцеларији ОХР раде дипломате које шаљу владе земаља чланица ПИК, међународно особље које ОХР директно ангажује и домаће особље из БиХ. Од јула 2016, у OХР ради 15 страних држављана, од тога четворо дипломата које су поставиле владе њихових земаља, седам особа које су директно ангажоване и четворопривремено ангажованих особа. Део мисије је и 89чланова домаћег особља.
СЕДМОРИЦА
ОД оснивања ОХР у БиХ 1995. године на месту високог представника било је седам особа. Карл Билт (1995-1997) - Шведска, Карлос Вестендорп (1997-1999)- Шпанија, Волфганг Петрич (1999-2002) - Аустрија, Педи Ешдаун (2002-2006) - Уједињено Краљевство, Кристијан Шварц-Шилинг (2006-2007) - Немачка, Мирослав Лајчак (2007-2009) - Словачка и Валентин Инцко (од 2009) - Аустрија.
ПОСЛЕДЊИ
ВАЛЕНТИН Инцко је изјавио за "Независне новине" да је он вероватно последњи високи представник у БиХ, али да то не зна тачно. - Затварање ОХР и неки мој евентуални наследник су у рукама ПИК. Мислим да неки људи који у својим изјавама прижељкују затварање ОХР чине све да му продуже мандат - поручио је Инцко.