БАЊАЛУКА - Оружане снаге (ОС) БиХ налазе се у позицији да не могу да обављају основну функцију, а уколико БиХ не може да финансира овакве оружане снаге, она мора да смањује број војника на 1.500, оцијенила је члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ Душанка Мајкић.

Мајкићева је након посјете чланова Комисије касарни Оружаних снага "Козара" у Бањалуци рекла да су искуства војника и подофицира у вези с начином унапређивања веома непријатна, као и да војска нема довољно хране и нема добру обуку.

Према њеним ријечима, војници су разочарани системом унапређивања у којем доминирају личне везе.

Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому парламента БиХ и високи функционер СНСД, рекла је да је било каква прича о расподјели ресора у овом тренутку - прављење рачуна без крчмара.

- Неке информације, које се појављују, покушај су да се направи нова подјела, па се пуштају пробни балони, како би испипали пулс Републике Српске. Нико од представника Српске није учествовао у било каквим конкретним разговорима око подјеле ресора, па ће то у наредном периоду морати проћи детаљну фазу преговарања - рекла је Мајкићева.

Предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ Душанка Мајкић поручила је да посланици и делегати из Републике Српске (РС) неће пристати да под мотом јачања борбе против тероризма у БиХ буду усвојени закони којима ће се преузимати надлежности од Српске.

"Најновији терористички напад вехабија у БиХ министар безбједности БиХ Садик Ахметовић покушаће да искористи за доношење закона које раније није успио `прогурати` у парламенту, а којима се РС-у узимају надлежности", рекла је Срни Душанка Мајкић, која је и посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ.

БAЊAЛУКA - Појединим министрима сједнице Савјета министара су неважне и ријетко им присуствују, а убједљиво највише изостанака у овој години имају министри иностраних послова и одбране Свен Aлкалај и Селмо Цикотић. Извјештај о раду Савјета министара у првих девет мјесеци ове открива да Aлкалај и Цикотић нису присуствовали ни половини сједница, иако руководе једним од најважнијих ресора, а изостанке су углавном правдали путовањима у иностранство.

Шеф дипломатије БиХ појавио се на само осам од 23 сједнице Савјета министара одржане у првих девет мјесеци, док је Цикотић имао три изостанка мање.
Док су остали министри у већој или мањој мјери били присутни сједницама Aлкалај и Цикотић су углавном путовали по свијету. О њиховим навикама свједоче и ревизорски извјештаји уназад неколико година који показују да су министарства спољних послова и одбране трошила највише новца на путовања. Посебно су спорна Aлкалајева путовања, који углавном обилази егзотичне земље и тениске турнире, а као оправдања доноси споразуме од којих БиХ нема никакве користи.

БАЊАЛУКА - Посебна сједница Народне скупштине РС поводом закона о систему државне помоћи БиХ могла би да буде сазвана на захтјев СНСД-а и СДС-а, који имају коалициони споразум о дјеловању у заједничким институцијама БиХ, али једно писмо СДС-а за то није довољно.

Рекао је то у петак Срни Игор Радојичић, предсједник парламента РС, те навео да још није званично примио писмо Младена Босића, предсједника СДС-а, у којем тражи ванредно засједање парламента поводом закона о систему државне помоћи БиХ, напомињући да је за њега сазнао из медија.

"СНСД и СДС имају коалициони споразум о дјеловању у заједничким институцијама БиХ и ако тај споразум више не важи, неко би то требало да каже", рекао је Радојичић.
И Ранко Карапетровић, генерални секретар Народне скупштине РС, потврдио је да до петка поподне није ситгао захтјев за сазивање сједнице.

Председавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбедност парламента БиХ Душанка Мајкић истакла је да је данашњи напад на америчку Амбасаду у Сарајеву повод да сви задужени за безбедност у БиХ утврде кораке за даље поступање, јер овакви догађаји постају пракса, а не појединачни случајеви.

Мајкићева је у изјави Срни оценила да случај у Горњој Маочи и напад на полицијску станицу у Бугојну нису били довољно упозорење министру безбедности БиХ Садику Ахметовићу ''који нема времена да се бави својим послом те, путујући по свету, покушава да се бави безбедношћу''.

Агенција за безбједност хране БиХ није испоштовала законску обавезу да успостави научне одборе, због чега не може да издаје експертска мишљења у вези са безбједношћу хране због чега је и формирана.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Душанка Мајкић затражила је од Савјета министара БиХ податке о томе колико има чланова у научним одборима Агенције за безбједност хране БиХ и колико износи годишња финансијска накнада за све чланове у тијелима ове институције.

Према подацима које је Савјет министара навео у одговору, Агенција за безбједност хране не испуњава задатке због којих је основана, а истовремено троши значајан износ новца из буџета.

САРАЈЕВО – Посланици из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ изразили су противљење Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, којим се предвиђа да Финансијско-обавјештајно одјељење Агенције за истраге и заштиту (СИПА) прерасте у посебну агенцију под окриљем Министарства безбједности БиХ.

- Закон је направљен у уском кругу људи склоних министру безбједности Садику Ахметовићу, а да претходно нису извршене обавезне консултације са свим субјектима на које се закон односи – упозорила је Душанка Мајкић, предсједавајућа Комисије за одбрану и безбједност.

Посланици СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ одлучни су да у амандманској фази мијењају Приједлог закона о систему државне помоћи у дијелу који се тиче финансирања Савјета за државну помоћ и његових чланова, док су посланици из Федерације БиХ изразили спремност да предложени закон усвоје у облику добијеном од Савјета министара.

Констатујући да је ријеч о закону који се од 2006. покушава направити и који представља један од три кључна услова за напредак БиХ ка ЕУ, посланица из Републике Српске, Душанка Мајкић истакла је да је за Републику Српску предложени закон у највећем дијелу прихватљив, али не у потпуности.

Према њеним ријечима, замјерки нема на суштину и материју предложеног закона, као ни на уграђени механизам заштите одлучивања у Савјету за државну помоћ, чије је оснивање предвиђено законом.

Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ (link), на чијем је челу бивша градоначелница Сарајева Семиха Боровац, троши милионе марака из буџета БиХ, а не постиже никакве резултате. Нерад и неефикасност поменуте канцеларије обрнуто су пропорционални гломазном бирократском апарату, који чини чак 38 службеника. Ово тело, чију сврху постојања виде само ретки, основано је још 2004, и то као привремени орган при кабинету председавајућег Савета министара, опстаје пуних седам година и из буџета сваке године „исиса" 1,8 милиона марака. Већи део колача, међутим, обезбеђује од страних донатора, који Семихи Боровац и сарадницима годишње дају око 8,5 милиона марака.

Најчитаније вијести


snsd-info

Мреже

Facebook | Twitter | Youtube