Недавно сте у медијима могли прочитати вијест да је невладина организација "Кроација либертас" предала Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) кривичну пријаву против предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо, главног тужиоца БиХ Милорада Барашина и више тужилаца и судија Тужилаштва и Суда БиХ због сумње да су од 2005. године до данас починили кривично дјело нечињења провођења службене истраге за кривична дјела ратног злочина који су од 1991. до 1995. године починили бошњачки војници и команданти, припадници Армије БиХ.
Највјероватније је то утицало на Главног тужиоца БиХ Милорада Барашина, који је недавно изјавио да ће ускоро бити предате суду оптужнице за злочин над Србима у предметима "Добровољачка", "Силос" и "Касарни Виктор Бубањ". Прецизније, Барашин је рекао да ће "Добровољачка" бити предата Суду БиХ средином године, "Силос" за неколикио мјесеци, а истрага у предмету "Виктор Бубањ" је у завршнонј фази.
Све то је Барашин рекао и обећао представницима Срба у Хагу на Конференцији о процјени насљеђа Хашког трибунала. Као да је требало да главни тужилац оде у Холандију да би сакупио храброст да одговори на питања која му већ мјесецима постављају Срби у Босни и херцеговини.
Очигледно, фрустриран чињеницом да је као водитељ панел расправе морао дати "обечавајући" одговор учесницима конференције из Републике Српске, главни тућжилац је искалио свој бијес на амстердамском аеродрому. Тада је, наиме запријетио предсједнику Савеза логораша РС Браниславу Дукићу да ће " доћи у Банјалуку и поломити му ноге".
Тако је на површину испливала ноторна чињеница да је спомињање бошњачких злочина и српских жртава забрањена тема у Сарајеву. Тамо се може говорити о криминалу, рецимо провалама у станове високих правосудних слућжбеника, али никако не о ратним злочинима које су починили Бошњаци.
Милорад Барашин је обећао оно у што и сам не вјерује, јер припремити оптужницу за злочин над Србима у постојећем БиХ окружењу за њега је немогућа мисија. Треба се запитати на основу којих аргумената ће се Милорад Барашин бранити од тврдњи јавности у Републици Српској да је институција коју води у слућжби само једног, бошњачког народа и само једне политике која му за досадашњу пристрасност свакодневно гласно аплаудира. Уосталом, не показује ли то и случај ратног члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, од чијег хапшења у Лондону је направљена неукусна парада истрошених бошњачких политичара. Порука из Србије је јасна - што нису у стању да ураде Тужилаштво и Суд БиХ, урадиће правосудне институције Србије.
У Тужилаштву БиХ више од три године води се истрага у случају "Добровољачка", у којем је Ејуп Ганић био главни актер. Претходно је готово 14 година овај предмет био у ладици тужилаца, који, као и сада Барашин, причају о томе да онај ко је починио злочин мора бити кажњен. Мора, али није. До сада. По том критеријуму, Ганићева запјенушана наредба, послије које су убијена 42 војника бивше ЈНА, несумњиво је довољан разлог за покретање поступка у Суду БиХ. Овај предмет је давно требало да буде окончан, а кривци за масакр недућжних војника кажњени.
Пробуђен из дубоког зимског сна, главни тужилац БиХ по хитном поступку шаље захтјев Министарству правде БиХ да покрене процес изручења ганића Босни и Херцеговини. Само наивни могу вјеровати да је то урађено јер је Барашин обећао српским представницима на Конференцији у Хагу да ће предмет "Добровољачка" бити предат Суду БиХ средином године.
Напротив, иза тог захтјева крије се страх да ће случај који се десио у мају 1992. године у Доброволјачкој улици у Сарајеву по Бошњаке кренути нежељеним током и да ће за зтлочин који се десио одговарати његови починиоци. То онда повлачи за собом многа друга битна питања, многе друге процесе, па и кључно питање о карактеру сукоба на овим просторима, што Бошњацима никако не одговара.
Недавно потписивање споразума о правној сарадњи између БиХ и Републике Србије Бошњаци погрешно тумаче. Споразумом јесте предвиђено да се осумњичени за ратне злочине процесуирају у земљи чији су држављани и гдје имају пребивалиште, али то, наравно, не значи да је, примјера ради, Ганић невин самим тим што је држављанин Босне и Херцеговине, самим тим што је Бошњак. Није Србија покренула процес изручења члана ратног Предсједништва БиХ из Велике Британије како би демонстрирала силу и мијешала се у унутрашње ствари БиХ, како се тумачи у Сарајеву, него да би осумњичене привела правди, зашта има ваљане доказе. С истим доказима располаже и Тужилаштво БиХ. Али, шта вриједи? Може ли се ико у Сарајеву усудити, па и сам главни тужилац БиХ Милорад Барашин, да покрене судски поступак против Ејупа Ганића због учињеног ратног злочина? То је сценарио који једноставно није могућ.
И шта у таквој ситуацији ради главни тужилац Милорад Барашин? Србима у Холандији обећава скоро покретање поступка пред Судом БиХ, а Бошњацима не обећава ништа јер је случај "Добровољачка", као и многи други предмети у којима су почињени злочинми над Србима, на чекању.
Када год се спомену ратни злочини који су почињени над Србима, покрене се лавина осуде брижних и правовјерних присталица бошњачке истине. Поразно је то што се на челу колоне бранилаца бошњачке недодирљивости, поред многих који се налазе на листи осумњичених за дешавања у Сарајеву током рата, налази и главни тужилац БиХ Милорад Барашин. Очитим прикривањем истраге о злочинима над Србима он је злоупотребио свој положај и ставио се на бошњачку страну.
Грозничава жеља да се Срби баве властитом кривицом у протеклом рату као да нема краја. Таква политика произвела је многа накарадна рјешења, међу којима су и бројне наметнуте одлуке високих представника. Једна од њих је и Ешдаунов Закон о Тужилаштву БиХ из 2002. године. Тај закон, који нема упориште ни у дејтонском Уставу, ни у вољи политичких и националних фактора у Српској, донио је најгору варијанту политичког правосуђа. С Милорадом Барашином на челу.
Независне новине
