Босна и Херцеговина је крајем прошле године поднијела формални захтјев за Акциони план за чланство - МАП генералном секретару НАТО савеза. Иако учешће у МАП не значи истовремено и гаранцију за чланство у том војно-политичком савезу, БиХ је, нарочито од стране бошњачких представника, бурно реаговала што су Њемачка, САД, Велика Британија и Холандија гласали против уласка БиХ у МАП.
Министар одбране БиХ Селмо Цикотић је одбијање прикључења БиХ у Акциони план за чланство у НАТО савез везао за неуспјех бутмирског пакета уставних промјена, те да БиХ неће приступити НАТО-у све док не буде функционална држава? анимљиво размишљање министра, посебно ако се постави питање шта подразумијева под функционалном државом. Није јасно на шта је министар прецизно мислио и да ли се под функционалном државом подразумијевају процеси унитаризације и механизми слабљења Републике Српске, односно јачање централне власти у Сарајеву, што потенцирају његови политички ментори, супротно одредбама Дејтонског мкировног споразума.
Алиби са бутмирским процесом чини се посљедњи је неуспио покушај министра Цикотића да прикрије бламажу са слањем БиХ војника у мировну мисију у Авганистан. Како другачије протумачити чињеницу да више од годину дана трају "припреме" за одабир контигента оружаних снага земаља чланица НАТО-а у чијем саставу ће бити припадници оружаних снага БиХ.
Да ствари нису безазлене, показале су и недавне пацке које је добило Министарство вањских послова БиХ када је презентована нетачна изјава генералног секретара НАТО-а . Наиме, коментаришући разлоге зашто БиХ није позвана у МАП, Министартво вањских послова је пренијело изјаву генералног секретара НАТО-а, која једноставно није одговарала истини.
Наиме, генерални секретар Андреас Расмусен је наводно изјавио "да БиХ није направила потребан напредак у политичким реформама, реформи Устава и у креирању једне јединствене владе која је у стању доносити тешке одлуке и спроводити неопходне реформе". Ова реченица као да је изашла из кухиње Хариса Силајџића, што наравно није искључено, пошто је Министарство вањских послова под директном контролом Странке за БиХ.
Управо када је јавност требало да се упеца на ову "изјаву" и отвори дискусију на тему блокирања евроатлантских интеграција од стране Републике Српске, стигао је демант у коме стоји да је генерални секретар НАТО-а фактички изјавио "да ће Босна и Херцеговина" приступити Акционом плану за чланство када постигне довољан напредак у реформским напорима".
Умишљеност у исправност увјерења појединих бошњачких политичара отишла је тако далеко да се и ријечи других препознају као властите болесне амбиције. Не треба превише мудрости да се између редова прочита да би фамозна "јединствена влада" на нивоу БиХ војну јединицу ОС БиХ одавно одвела у мировну мисију у Авганистан. Подразиумијева се, у саставу турског контигента.
У Бриселу још чекају одлуку Предсједништва БиХ о учешћу припадника Оружаних снага БиХ у мировној операцији у Авганистану. Са ништа мање неизвјесности у НАТО-у очекују рјешавање питања покретне и непокретне војне имовине. То су, чини се, ребуси чије рјешавање засад није на видику, јер бошњачке политичке партије виде сву непокретну имовину као власништво БиХ, која би једном, гле чуда, могла постати власништво ентитета под условом да СДА и Странка за БиХ у Парламентарној скупштини БиХ гласају за то. Српски представници у институцијама БиХ, Савјету министара и Парламенту БиХ знају да би то било - никад!
Прије него што је донесена одлука Савјета министара о екон омској оправданпости и прије коначне одлуке Предсједништва БиХ о слању јединице ОС БиХ у мировну мисију у Авганистан, у Министарству одбране вођени су преговори о стационирању јединице из БиХ у оквиру турског контигента. Непоштовање процедура, неовлаштено преговарање и коначно покушај наметања Турске као једине земље партнера усложили су цијелу ситуацију и одгодили слање јединице ОС БиХ у Авганистан.
Инсистирање да војници из наше земље буду под контролом турског батаљона очигледно нема довољну подршку српских представника у заједничким институцијама. То је свима јасно, осим министру Цикотићу.
У Министарству одбране БиХ пристигли су бројни приједлози, међу којима су понуде за смјештај јединице ОС БиХ у војним контигентима Данске, Њемачке, САД, а недавно Велике Британије и Норвешке. Поновна анализа свих понуда у овом министратсву показала је да без Турске не можемо ни у Авганистан, али изгледа ни у НАТО. Врло занимљиво и индикативно. Круг се тиме затворио. Турска на почетку. Турска на крају.
Акциони план за чланство у НАТО савез подразумијева постизање политичког консензуса о многим кључним питањима у БиХ. један од услова за чланство у МАП тражи да држава апликант оствари одређени напредак на пољу рјешавања међународних, етничких или територијалних питања. Знамо колико смо учинили на том плану. Такође, ту је и важан услов везан за демократску контролу Оружаних снага, али и многи други. Министру Цикотићу би свакако морало бити јасно да је чланство за МАП у супротности са непоштовањем процедура и овлаштења, а посебно са самовоњом и вођењем ускостраначке политике у државним органима. Јер, све дотле ће БиХ бити на чекању. С разлогом!
Независне новине
