Кошуља која се зове БиХ је постала преуска за Републику Српску, рекла је данас чланица Извршног одбора Главног одбра Душанка Мајкић.
Мајкићева је, на конференцији за новинаре у Прес центру Главног одбора, истакла да постоји низ примјера за то.
"Став СНСД је веома јасан и ми улажемо страшну енергију да се спорна питања регулишу на прави начин. Навешћу неколико еклатантних примјера због којих смо константно незадовољни и због којих нам се чини да је кошуља која се зове Бих постала преуска за нас. Прво, Република Српска има много више капацитета за испуњење обавеза из европског партнерства и да сами то рјешавамо сада би били ко зна гдје на том путу. Наша жеља да се то заврши је велика, али ништа не помаже та жеља кад смо закочени због ФБиХ", рекла је Мајкићева.
Мајкићева је истакла да је и на питању провођења одлуке "Сејдић-Финци" Српска "на чекању" због ФБиХ.
"Одмах по доношђењу одлуке "Сејдић-Финци" смо предложили најједноставније рјешење, које није промијењено ни за једно слово и кажњени смо чекањем да се странке из ФБиХ договоре око тога. Без рјешења одлуке "Сејдић-Финци" не ступа на снагу ССП, а без стуапња на снагу тог споразума нема кредибилног партнерства са ЕУ. Дакле, не можемо ни корак направити јер је све "свезано у чвор" и то се неће промијенити. Без тога БиХ не може постати чланица Европске уније и нико је неће посматрати као инвалида који не може да испуни услове, како тражи Златко Лагумџија. Како сада ствари стоје и какави су односи у ФБиХ мале су шансе да се било шта испуни", нагласила је Мајкићева.
Она је додала да бошњачки политичари нису прихватили предложени механизам координације на европском путу.
"Републике Српска је предложила најједноставнији механизам координације на питањима европског партнерства. На тај начин су уважене све обавезе које имају ентитети, што је 75 одсто обавеза и све оно што је обавеза заједничких институција. Бошњаци ни то нису прихватили. Та одлука бошњачких политичара је стопирала средстава ЕУ намијењена БиХ", рекла је Мајкићева.
Душанка Мајкић је указала и на чињеницу да надлежности које су пренесене на БиХ нису дале никакве резултате.
"Многе надлежности које су пренесене на ниво Бих, под мотом да ће то бити фукнционалније, ефикасније и јефтиније, нису такве. Али Бошњаци не дају да се отвори разговор о том питању. Умјесто да се отвори широка дебата које су све институције основане и каква је њихова функционалност, шта оне раде, колико нам требају, 72 институције не полажу рачуне никоме и на овакав начин не могу опстати. Република Српска је "ставила кључ" на њихово финансирање и не може се повећавати њихов број, али то не значи да не постоје огромне резерве које треба размотрити и смањити онај дио средстава које дају ентитети, а који се улудо користи", рекла је Мајкићева.
Она је нагласила и да министарство одбране БиХ троши близу 300 милиона марака годишње, а само ствара проблеме.
"Министарство одбране је огроман апарат, који троши близу 300 милиона годишње, а гдје су неријешени проблеми из 2006. године. Тамо је присутан огроман степен корупције, крађе оружја из складишта, проблеми са пресоналом и многи други. Оружане снаге су скупље и неефикасније од војски ентитета које смо имали, а од 2006. године нису набавиле ништа осим пар пиштоља, ускоро ће се све што имамо на складишту ОС третирати као имовина којој је прошао рок и која нема никакву фукнцију", рекла је Мајкићева.
Мајкићева је истакла да је Управа за индиректно опорезивање постала легло криминала и корупције те да на нову БиХ постоји огроман број агенција и дирекција које су постале "саме себи сврха и таворе јер бошњачка политика није у стању да о њима поведе дијалог".
"Свака значајнија инвестиција у Српску буде предмет негације на нивоу БиХ. Видјели смо какве проблеме иамо око "Јужног тока", око хидроцентрала на Дрини, ништа што је добро за Републику Српску не може да буде подржано са друге стране и оно је увијек проблем за њих", истакла је Душанка Мајкић и навела да је заустављен и структурални дијалог, али и рјешавање питања државне имовине која је услов за одлазак ОХР.
"Бошњачки политичари само желе да се ријеши питање војне имовине која је услов за активирање МАП-а за улазак у НАТО, а не и државне имовине која је услов за затварање ОХР-а", истакла је Мајкићева.
Она је рекла да се најава нове стратегије Европске уније према БиХ огледа у захтјеву за провођење социјалних реформи.
"Најава нове стратегије Европске уније према БиХ је сигурно нешто што изазива пажњу јавности. Имамо информације да се ту ради о економским и социјалним реформама које треба да оставе траг на сваком грађанину ове земље и висина новца који се даје у ту сврху је око 350 милиона евра, од чега се 200 милиона односи на пројекте чија је реализација у току, а око 150 милиона су додатна средства, која ће бити накнадно употребљена у БиХ, а везана су за ИПА програм од 2007. до 2013. године", нагласила је она и додала да је ово први пут да се ЕУ бави неким конкретним пословима у БиХ.
"Чињеница је да ће се Европска унија по први пут бавити неким конкретним пословима, али не смијемо заборавити да ће се она руководити и неким старим принципима и да нико неће одустати од провођења одлуке "Сејдић-Финци". Најављује се да ће престати дијалог са лидерима и да ће се он пребацити на институције БиХ. Не знам како је то замишљено, али постављам питање по чему ће се разликовати став лидера СНСД и мене, као посланика у Парламентарној скупштини, обзиром да смо из исте странке", нагласила је Мајкићева.
Она је додала да провођеење одлуке "Сејдић-Финци" треба да обезбиједи да Хрвати не буду прегласавани.
"Одлука "Сејдић-Финци" не треба само да обезбиједи могућност избора за грађане из реда осталих, него да се обезбиједи да Бошњаци не могу прегласавањем бирати хрватског члана Предсједништва БиХ", нагласила је Мајкићева.
