Милорад Живковић, председавајући Представничког дома Парламента БиХ, саопштио је да се неће одазвати позиву Тужилаштва БиХ ако буду желели да га саслушају у оквиру истраге о непровођењу пресуде "Сејдић - Финци"!
- Никакав позив, па ни из Тужилаштва БиХ, не може да уплаши посланике! Ако тај позив и добијем, нећу им се одазвати - поручио је први човек Парламента БиХ након што је тужилаштво већ почело да проводи у дело ранију најаву о томе да ће покренути кривичну истрагу због непровођења пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру.
Према најавама главног тужиоца Горана Салиховића, у истрази ће бити саслушано око 70 званичника, а први круг саслушања ће, како сазнајемо, бити отворен већ почетком идуће седмице.
Међу првима биће саслушана Душанка Мајкић, посланица СНСД-а, која је својевремено била чланица парламентарне комисије за провођење ове пресуде. За разлику од Живковића, она ће се одазвати позиву тужиоца, али не жели да открива карте о томе какав ће исказ дати.
- То ћу рећи њима у лице, а било би некоректно да прво дајем исказ новинарима па онда тужиоцима. Наравно, моја одлука да се одазовем на њихов позив не мења моје првобитно мишљење да је ово непотребна и бесмислена истрага - истиче Мајкићева и додаје да јој није јасно зашто је "само она" добила званичан позив за саслушање.
Она претпоставља да је један од могућих разлога то што је у последње време износила жестоке критике у медијима на рачун Тужилаштва БиХ, а поготово на рачун актуелне истраге о провођењу пресуде "Сејдић - Финци".
Да ствар буде смешнија, оба дома Парламента БиХ јуче су имала још једну јалову сесију у вези са могућим уставним моделом за провођење пресуде који би могао да распетља Гордијев чвор и омогући кандидатуру и избор представника "осталих" у Председништво и Дом народа БиХ. Уместо расправе о конкретним моделима, о којима већ четири године безуспешно преговорају лидери најутицајнијих странака, расправљало се више о контроверзној истрази тужилаштва, каква се не памти у историји постдејтонске БиХ.
Већина посланика, без обзира на страначке боје, сложна је у мишљењу да је реч о поновном увођењу вербалног деликта у домаће законодавство, јер нико их, како кажу, не може прогласити одговорним за кривично дело ако имају политички став о овом питању. Ипак, правници међу њима, попут Крстана Симића, делегата у Дому народа и бившег судије Уставног суда БиХ, упозоравају да сви они који одбију позив на саслушање ризикују врло конкретне законске санкције.
- Без обзира на то што и ја, попут већине колега из посланичких клупа, мислим да овде нема никаквог кривичног дела, Тужилаштво БиХ има на располагању законске инструменте за оне који не буду желели да се одазову на њихов позив. Као и у било којем другом поступку, ако се неко не одазове на њихов позив, може да добије новчану казну због тога, а ако се опет не одазове, на адресу му долази судска полиција и одводи га на саслушање. Ако опет не жели да да исказ, Суд БиХ у теорији може да одреди и притвор, мада је, наравно, тешко веровати да би се тако нешто могло догодити у овом случају - објашњава Симић.
Повратак вербалног деликта
Петар Кунић, професор Правног факултета у Бањалуци и посланик ДНС-а у Парламенту БиХ, још није добио позив за саслушање, али и без тога, мисли да је ова истрага случај без преседана у новијој историји ових простора. Према његовим речима, Тужилаштво БиХ има право да позива посланике и друге званичнике у оквиру било које кривичне истраге, па и ове, али је суштински проблем, како каже, што ту не постоји кривично дело.
- Кривичног дела има само ако неко мисли да је могућ повратак вербалног деликта у домаће законодавство. Зато, ова истрага ме необично подсећа на доба револуционарних тужилаштава из доба непосредно после завршетка Другог светског рата када су људи одговарали и били кажњавани због својих политичких ставова, али не и конкретних кривичних дела - истиче Кунић.
Пресс РС
