Уставни амандмани ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990, који предвиђају да се чланови Председништва БиХ бирају у парламенту БиХ, неприхватљиви су за водеће српске и бошњачке партије, другим ријечима ради се о удару на надлежности и суверенитет Српске!
Предлог измена Устава БиХ, који су сачинила два ХДЗ, одступа од досадашњег начина избора чланова Председништва БиХ, јер српски члан се бира директно на изборима у Српској.
Хрватске водеће партије предлажу и да се Дом народа уместо садаших 15 састоји од 24 делегата, од којих је две трећине из ФБиХ (шест Хрвата, шест Бошњака, два Србина и два из реда осталих) и једна трећина из Српске (пет Срба, једног Хрвата, једног Бошњака и једног из реда осталих).
И Уставно-правна комисија БиХ је дала негативно мишљење овим амандманима које су парламенту предложили посланици два ХДЗ.
Председавајући парламента БиХ и лидер ХДЗ 1990 Божо Љубић је истакао да је циљ амандмана инсистирање ових партија на потпуној равноправности народа у БиХ, док је посланик ХДЗ БиХ Мато Фрањичевић казао да Хрвати нису равноправни са друга два конститутивна народа у земљи.
Они тврде да је неприхватљиво да бошњачким гласовима буде изабран хрватски члан Председништва БиХ, што је последњи пут био случај са избором Жељка Комшића.
Понуђеним амандманима два ХДЗ показала су “непринципијелан и лицемеран однос према Српској и Србима, јер њихов предлог предвиђа да се у Дом народа бирају и два Србина из ФБиХ, а да се, с друге стране, бира по један Бошњак и Хрват посредством Већа народа РС”.
За српске партије посебно је неприхватљиво то да се чланови Председништва бирају у Дому народа парламента БиХ како то предлажу Хрвати, јер је то супротно Уставу Српске.
Посланик СНСД Душанка Мајкић, која је затражила повлачење амандмана, сматра да је о овом питању требало да детаљно разговара и договара нова водећа политичка “шесторка”.
Ускоро ће амандмане на Устав БиХ предложити и СНСД и СДС.
“Три грађанска ентитета”
Божо Љубић сматра да би једно од решења могло бити и формирање три “грађанска ентитета у БиХ”, а не као што је то данас – кад постоје “два грађанска ентитета, један са српском, а други са бошњачком већином”.
