БАЊАЛУКА - Чињеница да се више страних великих и угледних инвеститора интересује за улагање у БиХ показује да се овдје ситуација стабилизује јер у супротном не би улагали свој новац, слаже се већина политичара и аналитичара које смо замолили за коментар.
Примјера ради, ових дана је велика њемачка енергетска компанија РWЕ са "Електропривредом РС" закључила инвестицију у четири хидроелектране на Дрини, руски "Газпром" је најавио могућност изградње гасовода кроз РС, а велики свјетски инвеститори желе учествовати у инвестицији изградње блока 7 у Термоелектрани Тузла.
Ипак, већина се слаже да је у БиХ потребан и сљедећи корак, а то је стварање стабилног политичког амбијента, који засад још не постоји. Душанка Мајкић, предсједник Комисије за безбједност бх. парламента и члан СНСД-а, истиче да ових инвестиција не би било да међународна заједница не сматра да БиХ није довољно стабилна.
"Увидјели су да иако овдје постоје стални политички сукоби, то се не претвара у озбиљне сукобе који би могли угрозити њихове инвестиције. Зато јесте у посљедње вријеме толики интерес, посебно за енергетику", истакла је Мајкићева. Додала је да је позитивна реакција политичара из ФБиХ на меморандум са "Газпромом" охрабрујућа.
"То је први пут да се догодило да је коментар на нешто што је урађено у Републици Сршској позитиван и то је добар знак. Мислим да сви схватају да ситуација у којој смо сада ником не доноси добро и зато се надам да ће економски фактор превладати и ове политичке сукобе које сад имамо", сматра она.
Халид Гењац из СДА каже да интерес страних компанија за енергетику није довољан знак стабилности јер треба да услиједе и инвестиције у производњу.
"Чињеница јесте да елементарна претпоставка стабилности постоји јер иначе нико не би улагао. Али потенцијална зарада на енергетици је толико велика да се и ти инвеститори свјесно одлучују за одређени ризик. Озбиљнији инвеститори у производњу још оклијевају јер стална превирања у БиХ и даље не дају довољан ниво стабилности", рекао је Гењац.
Слободан Поповић, потпредсједник СДП-а, слаже се да велике стране инвестиције значе стабилност, али он не вјерује да ће оне бити реализоване.
"Од меморандума до реализације је дуг пут. Ја ћу вјеровати кад видим багере. У првих шест мјесеци је у БиХ био само 51 милион евра директних страних инвестиција и то је тужна реалност", рекао је Поповић.
Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, каже да крупније инвестиције јесу индикатор стабилности, али се слаже са Гењцем да ће за озбиљне неенергетске инвестиције бити потребна и већа политичка стабилност.
"Нико не улаже у превелик ризик. Цијена инвестиција у енергетику је атрактивна и они су спремни да можда уђу у неки ризик у смислу стабилности политичке ситуације. Али без озбиљније борбе против корупције и криминала неће бити много страних инвестиција у производне гране", сматра Шолаја.
Асим Мујкић, политиколог из Сарајева, сматра да глобална криза и потрага за изворима енергије тјерају инвеститоре да улажу у сваку земљу која има потенцијал, што може бити добро за БиХ.
"Потреба за енергентима тјера да капитал улажу и у потенцијално конфликтна подручја и да их онда 'пацификују'. То су интереси који надилазе неки локални бх. значај и то може бити добро за БиХ", истакао је Мујкић.
Дејан Шајиновић
