САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Стручна јавност и политичари сагласни су у оцјени да Савјет министара БиХ мора преиспитати рад агенција на нивоу бх., јер буџет заједничких институција не може да поднесе трошкове огромне администрације.

Анализирајући рад 33 агенције, управе и дирекције, "Независне" су израчунале да су оне за годину дана потрошиле око 62 милиона КМ. Од те цифре више од 46 милиона марака отишло је на плате, закуп пословних просторија, службена путовања, боловања, превоз, репрезентацију, рачуне за мобилне телефоне и остале привилегије директора и запослених.

Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ, каже да је неколико пута тражила да буде урађена анализа потребе постојања и рада агенција, дирекција и комисија на нивоу БиХ.

"До сада нисам имала превише разумијевања, прије свега зато што Бошњачки политичари нису имали жељу да се тиме баве. Једноставно нису дозвољавали отварање питања у вези с тим да ли је нека институција потребна или не и у том случају види се колико су недосљедни", каже Мајкићева. Она истиче да је један од разлога оснивања непотребних институција запошљавање људи и то углавном оних из Сарајева.

"Укидање институција највише би нашкодило СДА чији највећи број кадрова ради у тим институцијама. Они не дозвољавају отварање питања постојања тих агенција јер тумаче као атак на државу БиХ", каже Мајкићева и додаје да постаје неиздрживо за БиХ финансирање непотребних агенција.

Борислав Бојић, посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ, каже да је неопходно, као што су то урадиле "Независне", урадити истраживање о потреби постојања агенција, али у парламенту БиХ и онда би се видјело да заиста има агенција које ништа не раде, а троше паре из буџета БиХ.

"Ту анализу треба урадити објективно са циљем да се успоставе функционалне институције. Има агенција које су и потребне, али има и оних које не раде ништа и само троше буџетски новац и зато нам је потребна објективна анализа", каже Бојић.

Иво Миро Јовић из ХДЗ-а каже да је, као и за све остало, потребна политичка воља да се уреди стање у агенцијама БиХ, јер има оних које су основане, а немају подзаконских аката како би функционисале.

"У БиХ не постоји тијело којем је у фокусу дјеловања рад агенција које повлаче знатна средства, а резултати њиховог рада се не виде. Једини вид контроле је усвајање ревизорских извјештаја у парламенту БиХ и мали број њих дође чист и управо због тога мора постојати политичка воља да буде направљен ефикасан систем који сада немамо", казао је Јовић и нагласио да многе од агенција не оправдавају постојање и немају никакве резултате рада.

Представници СДП БиХ и СДА нису жељели коментарисати оправданост постојања агенција на нивоу БиХ. Оне које смо успјели контактирати или су упућивали на некога другога или су замолили да их назовемо мало касније након чега се нису јављали на телефон.

Да питање статуса бх. агенција треба ријешити у оквиру генералне реконструкције јавне управе у БиХ сматра Мурис Чичић, академик и професор Економског факултета у Сарајеву.

"Нама не треба ни 10 кантона у ФБиХ, 13 министарстава образовања или пољопривреде у БиХ. Нађите државу у свијету која има три поште, три предузећа жељезница, три електропривреде, а све то на минијатурном простору. Очигледно имамо проблем организације јавног сектора и агенције су само симбол свега тога. Не можемо поднијети трошак оволиког јавног сектора и до политичара је да се споразуме и направе рационалнију организацију", закључио је Чичић.

Асим Мујкић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, сматра да у ситуацији када влада велика криза, имати велики број агенција које и нису ефикасне, граничи са растрошношћу коју БиХ себи не може приуштити.

"Смисао таквих агенија је асистенција грађанима или привреди у задовољавању неких потреба, а ако су њихови резултати лоши сигурно је да треба преиспитати оправданост њиховог постојања и рада", закључио је Мујкић.

Денис Телић из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) се пита до када ће буџет БиХ моћи да плаћа све директоре и запосленике агенција, од којих већина није профитабилна. Он сматра да већ долазимо у ситуацију да се задужујемо код међународних институција само да бисмо осигурали новац за њихове плате, а све то води у банкрот земље.

"Већ годинама се избјегава да буде урађена права анализа рада агенција и министарстава и то је највећи проблем. Док год анализе нема, тешко је рећи колико агенција треба да постоји, а које треба да буду угашене. Сад је такво стање да се 'лови у мутном' и такве инситуције употребљавају за запошљавање страначких истомишљеника, родбине, враћање разних услуга", наглашава Телић, који сматра да већина грађана БиХ, поготово изван Сарајева, гдје је већина агенција смјештена, уопште не знају да оне постоје.

Синиша Вујановић, Урош Вукић