Без учешћа представника Републике Српске свака иницијатива у вези са границама је противзаконита и потпуно у супротности са Дејтонским мировним споразумом, саопштено је данас из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.
Анексом два овог споразума је прецизно дефинисан пут којим се долази до границе БиХ и њених ентитета, наводи се у саопштењу и наглашава да интересе Републике Српске везано за питања границе БиХ са њеним сусједима, као и за међуентитетску линију разграничења, нико не може заступати без овлашћења или у њено име са стране. "Сва питања везано за границе морају добити сагласност и бити ратификована у Народној скупштини Републике Српске и Парламентарној скупштини БиХ. До данас нити једно питање граничне линије БиХ са сусједима није ратификовано и као такво се не може сматрати коначним, усаглашеним и дефинитивним рјешењем", став је званичне Бањалуке о овом питању.
Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове је након обављених широких консултација са свим релевантним субјектима и стручњацима изнијела званичан став, у стручном смислу,као најкомпетентнија овлашћена институција за питања границе Републике Српске.
За Српску је Државна комисија за границу, преко њених чланова у тој комисији, једини званични орган на нивоу БиХ који има из Републике Српске овјерени мандат да ради на пословима утврђивања граничне линије БиХ.
Комисија је основана Одлуком о оснивању Државне комисије за границу БиХ 2008. године, са мандатом од три године, и њен мандат је истекао, а задњи састанак ове комисије одржан је у јуну 2011. године.
"Зато је сваки став о наводно ријешеном и ратификованом граничном питању БиХ, а поготово онај који се износи у име Државне комисије за границу БиХ чиста манипулација", упозорили су из Српске.
У саопштењу са наводи да је Влада Републике Српске одмах по истеку мандата својих чланова у Државној комисији за границе, а по захтјеву Савјета министара, предложила нове чланове и упутила именовања у процедуру на нивоу БиХ.
До данас нова државна комисија за границе БиХ није именована, због чега свака расправа о граници БиХ од било кога у БиХ и сусједних граничних земаља, за Републику Српску представља манипулацију, противзакониту активност и антидејтонско дјеловање и као такво се сматра нерелевантним, факултативним и необавезујућим размишљањем.
Из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове подсјећају да се кроз медије у јавност пласирају најразличитији ставови о питањима границе БиХ и Хрватске са полуофицијелних политичких и других састанака.
"Јавност Републике Српске и њене демократски изабране институције су научиле лекцију да је то опробани метод којим се очекивана и циљна рјешења пробно `пусте у јавност` и ако на њих нема одговора иде се корак даље у претварању тих ставова у трајна рјешења", упозорава се из Српске.
Истиче се да је за хрватске медије и њихове политичаре, као и за њихове експоненате у БиХ, готово дневна тема питање границе између БиХ и Хрватске.
У низу таквих примјера најиндикативнији је сусрет министара вањских послова Хрватске и БиХ и саопштење са њиховог сусрета у Мотовуну 29.јула.
"Овдје се по методологији Вашингтонског споразума двије стране договарају без учешћа трећеи", упозоравају из Републике Српске, подсјећајући да се без претходних консултација са институцијама Српске, а везано за гранична питања између Хрватске и БиХ, договара састанак у Бриселу 19.септембра гдје би се на `експертском нивоу` у европској администрацији требала издефинисати рјешења отворених питања и потом их спустити у БиХ институције на усвајање.
Истовремено се, како се указује, у јавност врло индикативно и тенденциозно, наводно у име Државне комисије за границе БиХ, пласира став директора Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове Федерације БиХ, по коме је граница са Хрватском усаглашена и да треба приступити ратификацији.
Срна
Анексом два овог споразума је прецизно дефинисан пут којим се долази до границе БиХ и њених ентитета, наводи се у саопштењу и наглашава да интересе Републике Српске везано за питања границе БиХ са њеним сусједима, као и за међуентитетску линију разграничења, нико не може заступати без овлашћења или у њено име са стране. "Сва питања везано за границе морају добити сагласност и бити ратификована у Народној скупштини Републике Српске и Парламентарној скупштини БиХ. До данас нити једно питање граничне линије БиХ са сусједима није ратификовано и као такво се не може сматрати коначним, усаглашеним и дефинитивним рјешењем", став је званичне Бањалуке о овом питању.
Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове је након обављених широких консултација са свим релевантним субјектима и стручњацима изнијела званичан став, у стручном смислу,као најкомпетентнија овлашћена институција за питања границе Републике Српске.
За Српску је Државна комисија за границу, преко њених чланова у тој комисији, једини званични орган на нивоу БиХ који има из Републике Српске овјерени мандат да ради на пословима утврђивања граничне линије БиХ.
Комисија је основана Одлуком о оснивању Државне комисије за границу БиХ 2008. године, са мандатом од три године, и њен мандат је истекао, а задњи састанак ове комисије одржан је у јуну 2011. године.
"Зато је сваки став о наводно ријешеном и ратификованом граничном питању БиХ, а поготово онај који се износи у име Државне комисије за границу БиХ чиста манипулација", упозорили су из Српске.
У саопштењу са наводи да је Влада Републике Српске одмах по истеку мандата својих чланова у Државној комисији за границе, а по захтјеву Савјета министара, предложила нове чланове и упутила именовања у процедуру на нивоу БиХ.
До данас нова државна комисија за границе БиХ није именована, због чега свака расправа о граници БиХ од било кога у БиХ и сусједних граничних земаља, за Републику Српску представља манипулацију, противзакониту активност и антидејтонско дјеловање и као такво се сматра нерелевантним, факултативним и необавезујућим размишљањем.
Из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове подсјећају да се кроз медије у јавност пласирају најразличитији ставови о питањима границе БиХ и Хрватске са полуофицијелних политичких и других састанака.
"Јавност Републике Српске и њене демократски изабране институције су научиле лекцију да је то опробани метод којим се очекивана и циљна рјешења пробно `пусте у јавност` и ако на њих нема одговора иде се корак даље у претварању тих ставова у трајна рјешења", упозорава се из Српске.
Истиче се да је за хрватске медије и њихове политичаре, као и за њихове експоненате у БиХ, готово дневна тема питање границе између БиХ и Хрватске.
У низу таквих примјера најиндикативнији је сусрет министара вањских послова Хрватске и БиХ и саопштење са њиховог сусрета у Мотовуну 29.јула.
"Овдје се по методологији Вашингтонског споразума двије стране договарају без учешћа трећеи", упозоравају из Републике Српске, подсјећајући да се без претходних консултација са институцијама Српске, а везано за гранична питања између Хрватске и БиХ, договара састанак у Бриселу 19.септембра гдје би се на `експертском нивоу` у европској администрацији требала издефинисати рјешења отворених питања и потом их спустити у БиХ институције на усвајање.
Истовремено се, како се указује, у јавност врло индикативно и тенденциозно, наводно у име Државне комисије за границе БиХ, пласира став директора Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове Федерације БиХ, по коме је граница са Хрватском усаглашена и да треба приступити ратификацији.
Срна
