Прије и за вријеме политичке кампање ове године у Србији, могло се на Интернету видјети доста подметања, покушаја дискредитације различитих особа (дискредитовани су то сами себи учинили)… Једна од карактеристичних ситуација за вријеме изборне кампање (и прије званичног почетка) је било и потпуно неумјесно и неумјерено коментарисање на медијским сајтовима.

На конференцији 4М убjедљиво најснажнији утисак оставило је сазнање на основу примјера и дискусија – практично једина ствар која се идентично десила у свим земљама тзв. Арапског прољећа (Тунис, Египат, Сирија, Либан…), јесте усвајање коришћења друштвених мрежа од стране представника претходних режима, и њихово коришћење за различите врсте манипулација. Представници претходних режима пласирају лажне информације преко друштвених мрежа, дискредитују оне који другачије мисле… – Практично користе друштвене мреже на исти начин како иначе користе и класичне медије.

Један од начина манипулације који се често користи јесте додавање стотине и хиљаде статуса на друштвеним мрежама, коментара на важним сајтовима, све у циљу потпуног изоловања другачијих мишљења политичких противника.

Дјелује познато?

У пракси коришћења Wеb-а позната је чињеница да када желите дискусију, она има смисла само док не постоји огроман број коментара који анулирају сваки појединачни коментар. Када нпр. желите на вашем блогу одговарате на скоро сваки коментар, то можете радити док немате на хиљаде коментара по једном тексту. Када желите у дискусији да одговорите у корист вашег става, он се губи, ако након неколико минута имате стотине других коментара.

Слобода говора значи да и они са којима се не слажете могу да искажу своје мишљење, а проблем настаје када већи број особа са и без помоћи различитих софтвера прави “поплаву” ставова, па се томе прикључи и друга страна.

Представници старих режима у Арапским земљама научили су да користе друштвене мреже на начин како им највише одговара, и показали су остатку свијета, како од најдемократичније творевине човјечанства може да се направи хаос и анархија у комуникацији.

Представници побуњеника који су свргнули диктаторе у својим државама немају рјешење овог проблема и траже помоћ остатка свијета. Раније највећа предност Арапског прољећа (коришћење друштвених мрежа) сада је постала један од најопаснијих противника у борби против радикализма и диктаторства…

Да ли ће ускоро Интернет постати средство анархије, умјесто средство демократије?

Драган Варагић