Од укупно 148 руководећих позиција извршне власти у БиХ, само 22 заузимају жене. Међу њима нема предсједница влада, тих 13 мјеста резервисано је за мушкарце, као и 113 министарских позиција.
Иако се политичке странке декларативно залажу за равноправност полова, у институцијама на нивоу БиХ и Републике Српске, ФБиХ, заступљено је тек 20 одсто жена. Закон о равноправности полова захтијева најмање 40 одсто жена на свим нивоима одлучивања. Између 10 министара и једног предсједавајућег у новом сазиву Савјета министара БиХ, како сада ствари стоје, неће бити ниједне жене.
У Републици Српској од 16 министарских мјеста пет их је припало женама. У новом сазиву Владе Федерације нашла се тек једна жена, Бранка Ђурић министрица околиша и туризма.
Слаба заступљенот жена у извршној власти, министрицу Ђурић не изненађује, јер каже, политика је у БиХ и даље доминантно мушки посао.
''Колико год су жене мање заинтересоване, из културно историјских у нашем систему, да се афирмишу кроз извршну, законодавну и судску власт, мушкарци су ти који вјероватно гледају жену још увијек као мајку и домаћицу, као жену која може да ради послове који су за мушкарце неатрактивни. Тамо гдје се одлучује још увијек су жене некако мање заступљене'', каже Бранка Ђурић.
Ни једне министарице нема у Посавском, Средњобосанском и Херцеговачко-неретванском кантону, док је њихово учешће у политикама локалних заједница сведено на још један глас партије из које долазе, каже Ђурић.
''Мушкарци, поготово у власти, често подцјењују мишљење жене. Они кажу 'ух па жена није, имаш ти других послова које треба да радиш, ниси за то...' али ја мислим да је то можда мало и мушка љубомора. Жене кад раде посао оне су често успјешније од мушкараца'', тврди наша саговорница.
Иако се политичке странке декларативно залажу за равноправност полова, у заједничким и ентитеским институцијама, заступљено је тек 20 одсто жена.
На питање која жена је обиљежила политичку сцену у БиХ 2011. године, већина анкетираних грађана није могла одговорити јер како су нам казали, мало је политичарки којих се уопште могу сјетити.
''Па не знам да има и једна политичарка у БиХ. Рецимо у Хрватској Јадранка Косор, Весна Пусић које су показале да су врло јаке и стабилне жене", каже М.Џ. из Сарајева.
Мада је већина анкетираних грађана одмахивала главом говорећи да се не сјећа ни једне политичарке, једна суграђанка се сјетила жене у бх. политици: ''Можда је то Душанка Мајкић. Јако тешко се могу сјетити осталих имена.''
''Не могу се сјетити жене у политици, али не видим разлога зашто би биле боље или горе од мушких колега. Не знам шта је разлог дали незаинтересованост или превелике обавезе'', каже Марија из Сарајева.
Иако се политичке странке декларативно залажу за равноправност полова, у институцијама на нивоу БиХ и Републике Српске, ФБиХ, заступљено је тек 20 одсто жена. Закон о равноправности полова захтијева најмање 40 одсто жена на свим нивоима одлучивања. Између 10 министара и једног предсједавајућег у новом сазиву Савјета министара БиХ, како сада ствари стоје, неће бити ниједне жене.
У Републици Српској од 16 министарских мјеста пет их је припало женама. У новом сазиву Владе Федерације нашла се тек једна жена, Бранка Ђурић министрица околиша и туризма.
Слаба заступљенот жена у извршној власти, министрицу Ђурић не изненађује, јер каже, политика је у БиХ и даље доминантно мушки посао.
''Колико год су жене мање заинтересоване, из културно историјских у нашем систему, да се афирмишу кроз извршну, законодавну и судску власт, мушкарци су ти који вјероватно гледају жену још увијек као мајку и домаћицу, као жену која може да ради послове који су за мушкарце неатрактивни. Тамо гдје се одлучује још увијек су жене некако мање заступљене'', каже Бранка Ђурић.
Ни једне министарице нема у Посавском, Средњобосанском и Херцеговачко-неретванском кантону, док је њихово учешће у политикама локалних заједница сведено на још један глас партије из које долазе, каже Ђурић.
''Мушкарци, поготово у власти, често подцјењују мишљење жене. Они кажу 'ух па жена није, имаш ти других послова које треба да радиш, ниси за то...' али ја мислим да је то можда мало и мушка љубомора. Жене кад раде посао оне су често успјешније од мушкараца'', тврди наша саговорница.
Иако се политичке странке декларативно залажу за равноправност полова, у заједничким и ентитеским институцијама, заступљено је тек 20 одсто жена.
На питање која жена је обиљежила политичку сцену у БиХ 2011. године, већина анкетираних грађана није могла одговорити јер како су нам казали, мало је политичарки којих се уопште могу сјетити.
''Па не знам да има и једна политичарка у БиХ. Рецимо у Хрватској Јадранка Косор, Весна Пусић које су показале да су врло јаке и стабилне жене", каже М.Џ. из Сарајева.
Мада је већина анкетираних грађана одмахивала главом говорећи да се не сјећа ни једне политичарке, једна суграђанка се сјетила жене у бх. политици: ''Можда је то Душанка Мајкић. Јако тешко се могу сјетити осталих имена.''
''Не могу се сјетити жене у политици, али не видим разлога зашто би биле боље или горе од мушких колега. Не знам шта је разлог дали незаинтересованост или превелике обавезе'', каже Марија из Сарајева.
За многе стереотипе одговорне су саме жене
Стереотипи и традиционализми један су од главних разлога недовољне заступљености жена у политици. За разлику од својих колега, који се процјењују на основу свог рада и дјеловања, изабране жене су често предмет најоштријих критика управо као жене, због чега се као успјешне политичарке не препознају.
Тако је, нпр. глас, изглед или избор шминке често већи повод за коментар овдашњој јавности од њеног дјеловања кроз парламент или министарску позицију.
У друштву у којем је професионализам на посљедњем мјесту, овакво што не треба чудити, коментарише Душанка Мајкић, посланица у представничком дому парламента БиХ: ''Имамо изузетних жена које су у професионалној каријери направиле изузетне резултате, али их нема у полици, зато што је политика на Балкану још увијек политика мушкараца, који рјешавају многе ствари ногом, а не главом, а ту жене нису сасвим спремне да се на такав начин укључе'', каже она.
За многе стереотипе одговорне су саме жене, наглашава госпођа Алађуз из ИНФО Хауса НВО која ради на промоцији жена у институцијама власти.
''Ми живимо још увијек у Средњем вијеку, од Сарајева И Бањалуке па до посљедњег села већина жена мисли исто 'није моје да се петљам у политику кад имам да бринем о дјеци и о мужу..'. Имала она три факултета или три разреда основне школе 90 посто жена тако мисли'', истиче Алађуз.
Док се то не промијени, слаже се и Мирјана Пенава која ради на политичкој едукацији, жена неће имати значајнију улогу у политичком животу БиХ:
''Треба их мало више и прозивати, мало су превише удаљене'', сматра Пенава.
Директорица Агенције за равноправност полова Самра Филиповић-Хаџиабдић закључује како БиХ има добру законку регулативу али и да је непоходно укључивање жена у све преговоре, што се не може десити без активније улоге жена у друству.
''Ја морам да кажем да је Агенција за равноправност полова добила могућност да проведе законом прописану обавезу процјене свих закона на заједничком нивоу да су усаглашени са Законом о равноправности полова, тако да се надамо да ћемо у догледно вријеме и Закон о именовањима на министарска мјеста и друге позиције имати могућности да усагласимо са Законом о равноправности полова'', закључује Филиповић-Хаџиабдић.
Иако су жене демографска већина, у политици, друштву и економским пољима и даље су мањина. Треба подсјетити да Закон о равноправности полова захтијева најмање 40 одсто жена на свим нивоима одлучивања.
Аутор: Тина Јелин - Диздар
Тако је, нпр. глас, изглед или избор шминке често већи повод за коментар овдашњој јавности од њеног дјеловања кроз парламент или министарску позицију.
У друштву у којем је професионализам на посљедњем мјесту, овакво што не треба чудити, коментарише Душанка Мајкић, посланица у представничком дому парламента БиХ: ''Имамо изузетних жена које су у професионалној каријери направиле изузетне резултате, али их нема у полици, зато што је политика на Балкану још увијек политика мушкараца, који рјешавају многе ствари ногом, а не главом, а ту жене нису сасвим спремне да се на такав начин укључе'', каже она.
За многе стереотипе одговорне су саме жене, наглашава госпођа Алађуз из ИНФО Хауса НВО која ради на промоцији жена у институцијама власти.
''Ми живимо још увијек у Средњем вијеку, од Сарајева И Бањалуке па до посљедњег села већина жена мисли исто 'није моје да се петљам у политику кад имам да бринем о дјеци и о мужу..'. Имала она три факултета или три разреда основне школе 90 посто жена тако мисли'', истиче Алађуз.
Док се то не промијени, слаже се и Мирјана Пенава која ради на политичкој едукацији, жена неће имати значајнију улогу у политичком животу БиХ:
''Треба их мало више и прозивати, мало су превише удаљене'', сматра Пенава.
Директорица Агенције за равноправност полова Самра Филиповић-Хаџиабдић закључује како БиХ има добру законку регулативу али и да је непоходно укључивање жена у све преговоре, што се не може десити без активније улоге жена у друству.
''Ја морам да кажем да је Агенција за равноправност полова добила могућност да проведе законом прописану обавезу процјене свих закона на заједничком нивоу да су усаглашени са Законом о равноправности полова, тако да се надамо да ћемо у догледно вријеме и Закон о именовањима на министарска мјеста и друге позиције имати могућности да усагласимо са Законом о равноправности полова'', закључује Филиповић-Хаџиабдић.
Иако су жене демографска већина, у политици, друштву и економским пољима и даље су мањина. Треба подсјетити да Закон о равноправности полова захтијева најмање 40 одсто жена на свим нивоима одлучивања.
Аутор: Тина Јелин - Диздар
