САРАЈЕВО, Велики број направљених грешака Извозно-кредитну агенцију БиХ (ИГА) довео је у незавидан положај, који води ка њеном гашењу.
Само су два начина да се ријеши проблем: гашење Агенције или реконструирање Фабрике цијеви “Унис”, које би омогућило измирење дуговања која износе 80 милиона еура, што су гаранције које је у више наврата Агенција дала овој фирми.
Међутим, то није једини проблем ИГА, ту је и више тужби које су већ пред судовима.
У неким тужбама фирме су тужиле Агенцију, а у неким је Агенција та која тужи. Колико је стање озбиљно довољно говори чињеница да је ИГА давала гаранције, а да није имала средства.
Тако Извозно-кредитна агенција тужи Фабрику цијеви “Унис” из Дервенте, а ова фабрика такође тужи Агенцију. ИГА тужи и Бобар банка која је у ликвидацији, Банка Српске, такође у ликвидацији, “Хидроградња” и “Први фактор”, те Раиффеисен банка.
У финансијској дубиози ИГА је од краја 2013, прије свега због гаранција од 80 милиона евра које је издала Фабрици цијеви “Унис” из Дервенте.
Кад је та фирма запала у кризу и престала да измирује обавезе, сви кредитори одједном су од ИГА затражили наплату.
Према извјештају о раду ИГА из 2015. године, наведено је да због проблема насталих везано за позване гаранције издате за компанију “Унис”, а који се нису ријешили током 2014. и 2015, ИГА није у могућности адекватно планирати активности за 2016, с обзиром на неизвјесност у рјешавању наведеног проблема.
На саслушању УО ИГА пред Истражном комисијом Представничког дома парламента БиХ, Мирсад Исаковић (СББ), члан Комисије, рекао је да Агенција није радила добро, те да постоје институционалне грешке у доношењу закона.
„Агенција није извршила процјену ризика, што је основ свега. Нису правдали извоз, издавали су три пута више гаранција него што је сами ликвидни потенцијал Агенције, унутарња структура је лоша и нема сарадње на релацији Бањалука – Сарајево – Мостар. Не знамо ко ће враћати кредит од 52 милиона КМ. Они су се задужили, а немамо одлуку ко ће вратити дуг”, рекао је Исаковић, који мисли да се радило по нечијим наређењима или стихијски.
Тврде да ће доћи до реконструирања рада “Униса”, те да ће тиме бити измирени дугови, међутим, како истиче Исаковић, он у ту причу не вјерује.
“Ова агенција је направила низ грешака које ће имати врло дубоке посљедице, 180 милиона КМ је огроман износ за ову државу и неко мора сносити одговорност”, рекао је Исаковић.
Већина чланова Истражне комисије парламента БиХ вјерује да ће се овим проблемом морати позабавити Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА), те правосудне институције.
Душанка Мајкић (СНСД), члан ове комисије, истиче да Република Српска никад није имала прилику да се изјасни кад је у питању једна оваква организација.
Наиме, како је истакнуто током саслушања, ИГА је основана 1996. године и то је оформила тадашња Влада РБиХ, на иницијативу Свјетске банке. Мајкићева тврди да цијели проблем ИГА почива на лошим законима.
“Кад је донесен закон 2004. године о ИГА, средства која је ова агенција добила од 51 милион КМ нису распоређена међу ентитетима и БиХ јер је предложено од стране ИГА да ентитети буду власници кредита, а да ИГА буде власник донаторских средстава. Република Српска на то није пристала. У том моменту више није било разговора, ИГА ради са недовољно капацитета и у оснивачком дијелу, јер кључни орган који се зове међуминистарско вијеће које је задужено да даје смјернице за рад ИГА никад није основано. Због тога смо у оваквој ситуацији”, казала је Мајкићева, која тврди да су институције БиХ криве, те да је ИГА користила непознавање чињенице да иза ИГА не стоји држава.
Агенција није извршила процјену ризика, што је основ свега. Нису правдали извоз, издавали су три пута више гаранција него што је сами ликвидни потенцијал истакла је Душанка Мајкић.
Ненад Лалић, члан Комисије, истиче да је невјероватна чињеница да су Управа и руководство ИГА, не анализирајући ризике, давали гаранције, те је премашило и свој основни капитал и задужило се, тако да ИГА не може да функционише јер је далеко већи дуг од оснивачког капитала који је износио некад почетних 51 милион и 300 КМ, а само Фабрика цијеви Дервента задужила је неколико стотина милиона. “Мислим да је ово велики проблем, те да може изаћи на велику аферу, можда сличну ‘Бобар афери’, јер они у неким разговорима чак кажу да су имали и препоруку Владе РС да се ради с овом творницом. Мислим да ће распетљавање овог проблема бити занимљиво и да овдје има много посла за Министарство безбједности, за СИПА”, рекао је Лалић.
Ламија Козарић-Рахман, директорица ИГА, казала је да још није настала штета јер ИГА није исплатила гаранције док се на заврше судски процеси. "Унис" је у процесу реструктурирања тако да очекујемо да ће врло брзо потписати уговор са страним и домаћим кредиторима о репрограму дуга, тако да се надам да неће никаква штета настати”, рекла је Козарић-Рахманова.
“Када је донесен закон 2004. о ИГА, средства која је ова агенција добила од 51 милион КМ нису распоређена међу ентитетима”
