Душанка Мајкић у ексклузивном интервјуу за портал Полиграф говори о вишегодишњем криминалу у Министарству одбране БиХ, открива зашто сада нема сарадње између клубова СНСД и СДС у Парламентарној скупштини БиХ, жестоко критикује рад министра безбједности БиХ Драгана Мектића…
Полиграф: Један сте од српских посланика у Парламентарној скупштини БиХ са највише парламентарног стажа. Можете ли успоредити сарадњу клуба посланика СНСД са клубом СДС у овом и Вашим претходним мандатима?
Мајкић: На жалост, сарадња ова два клуба из Републике Српске данас готово и не постоји. У ранијим периодима, када је СНСД чинио власт на нивоу БиХ, посланици СНСД су настојали постићи договор приликом гласања, бар кад су у питању кључни национални интереси. Тако се долазило до оног чувеног броја десет, механизма који штити Републику Српску од свих политичких напада и неуставних одлука политичких партија из Федерације БиХ. Данас тога више нема. СДС и НДП бране своју позицију власти на нивоу БиХ, добро пазећи да се не замјере коалиционим партнерима. Много тешких ријечи изговорили су на сједницама Представничког дома ПС БиХ на рачун неких од институција Српске, иако Парламентарна скупштина БиХ нема никакве надлежности над њима. Ти острашћени говори појединих СДС-ових посланика, пуни омаловажавања и нескривене мржње према институцијама и представницима Српске, наилазе на злурадост и подсмјех код посланика из ФБиХ. Очекују да српски раздор ослаби заштиту Републике Српске и учини је посве рањивом. Ипак, вјерујем да се будно прати рад свих српских представника у институцијама БиХ и да ће свака политичка партија у октобру ове године полагати испит пред грађанима ове земље. Без обзира што се ради о локалним изборима, нико на локалу не може бити толико добар уколико Републику Српску не чува и не пази као зјеницу ока.
Полиграф: Члан сте Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ. Као члан те комисије, како оцјењујете безбједносну ситуацију у БиХ?
Мајкић: Иако Савјет министара БиХ и министар безбједности оцјењују безбједност у 2015. години као задовољавајућу, евидентно је да су се баш у тој години догодила два терористичка напада, на полицијску станицу у Зворнику и војнике ОС БиХ, као и напад на премијера Републике Србије у Сребреници. Извјештаји многих међународних безбједносних агенција наводе БиХ као земљу у којој расте радикални тероризам, у којима полиција не смије ући у многе селефијске заједнице које пропагирају радикално исламско учење и одлазак на ратишта Сирије, Ирака и др. Такође, у БиХ су забиљежене спектакуларне пљачке, тешка убиства. Долазак директора ЦИА-е у БиХ може да потврди да БиХ мора више урадити на плану безбједности. Међутим, знамо да није тако. Министарство безбједности БиХ, на чијем челу се налази Драган Мектић, покушава приграбити надлежности које му по закону не припадају. Полиција је у надлежности ентитета (и кантона). Оперативне надлежности којих нема, министар Мектић покушава да наметне узурпирајући надлежности МУП-а Српске. Знамо колико је политичке снаге и енергије требало да би се МУП Српске сачувао. Оно што није успјело бошњачким политичарима да деградирају и одузму од надлежности МУП-а Српске, сада покушава да спроведе у дјело Драган Мектић. Борићемо се на све начине да он у томе не успије.
Полиграф: Док сте били предсједавајућа те комисије, често сте у јавност износили податке о нелегалној трговини и другим нелегалним поступањима са великим количинама наоружања, експлозива и других војно-техничких материјалних средстава, углавном у Ф БиХ. Сада тих прича више нема у јавности. Да ли то значи да су све афере ријешене, да ће бити процесуиране или актуелно руководство у заједничким институцијама неке ствари свјесно гура под тепих?
Мајкић: Годинама сам радила врло пожртвовано на том послу. Многе информације су указивале да су гомиле оружја и муниције отуђене из војних складишта криминалним каналима. Недавно сам сазнала да 5 хеликоптера са комплетним наоружањем, које је некада припадало тзв.Армији БиХ и никада није пријављено у арсенал ОС БиХ, још увијек стоји на једном аеродрому у Турској и нешто чека. О томе сви ћуте. Ћуте српски кадрови. Замјеник министра одбране из реда српског народа такође ћути, зато што други ћуте кад он данима не долази на посао. Ћуте генерали. Највећи криминал учињен је у Министарству одбране. Ни за једно дјело никада нико није одговарао. Све је дубоко прекривено тајношћу. И тако годинама. Најлошија карика су српски представници који нису тамо да би само заузели радно мјесто, него да би сачували интересе Републике Српске. Видимо и како то чине. Зато ми је и жао што није усвојен закон који би одговорност свих представника Српске у заједничким институцијама подигао на много виши ниво.
Полиграф: Нема доброг безбједносног амбијента без тијесне сарадње са ентитетским МУП-овима и свима онима који раде на бољем безбједносном окружењу. Борба против криминала и тероризма морају бити у самом врху приоритета, слажете ли се?
Мајкић: Потпуно се слажем. За успјешно рјешавање питања криминала и других кривичних дјела, морамо имати поред осталог, и ефикасан трећи стуб власти – правосуђе. Можемо имати добре законе, полиција може савршено обавити свој посао, али ако то не уради правосуђе, шта смо постигли? Најпреча реформа и приоритет свих приоритета је реформа правосуђа. Корупција нам је свуда, у јавној управи, у правосуђу, просвјети, здравству. Покушавали смо много пута до сада да структурални дијалог буде почетак тих реформи. Нисмо успјели. Ваља и даље наставити на том плану.
Полиграф: Како оцјењујете рад министра безбједности БиХ Драгана Мектића?
Мајкић: Министар Мектић још увијек није научио лекцију о парламентарном надзору и контроли коју врши надлежно парламентарно тијело – Заједничка комисија за одбрану и безбједност. О његовом раду јавност је добро упозната. Немам ништа посебно да додам. Жалим што се погрешан човјек нашао на таквом мјесту.
Полиграф: ЕУ или Русија, војна неутралност или НАТО? На коју страну БиХ треба да се окрене?
Мајкић: Код одабирања тог циља, БиХ је потпуно подијељена. Свијест о бомбама са осиромашеним уранијумом које су пале на неке дијелове Републике Српске, трајно живи у сјећању нашег народа. На жалост, наши сународници у Србији прошли су исти трагични пут. Од посљедица тог бомбардовања и данас умиру наша дјеца. То је разлог што је став СНСД тако изричит: коначну одлуку о учлањењу у НАТО, може донијети једино народ на референдуму. То ће за нас бити коначна одлука.
Што се тиче Русије, позната је наша блискост са руским народом, њеном културом и умјетношћу. Постоји безброј начина на који нам је ова земља помогла. И никада ништа није захтијевала и тражила. Зато, посве сам сигурна да ћемо, када за то дође вријеме, донијети исправну одлуку и одабрати прави пут.
Редакција Полиграф.инфо
