Посљедња дешавања на узаврелој политичкој сцени у Босни и Херцеговини недвосмислено су показала да је дошло вријеме за повлачење црте и свођење рачуна. Трчкарање бошњачких политичара око бирократа у ОХР-у, вођење приватних и партијских ратова на рачун државе, претворило се у бесмислену причу о земљи без идентитета и политичарима без политичке храбрости и визије. Каквог смисла уопште има учествовати у таквој државној конструкцији у којој вас третирају као нужно зло, као нешто што "ремети хармонију идиличне самозадовољне земље".
Недавно сте у медијима могли прочитати вијест да је невладина организација "Кроација либертас" предала Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) кривичну пријаву против предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо, главног тужиоца БиХ Милорада Барашина и више тужилаца и судија Тужилаштва и Суда БиХ због сумње да су од 2005. године до данас починили кривично дјело нечињења провођења службене истраге за кривична дјела ратног злочина који су од 1991. до 1995. године починили бошњачки војници и команданти, припадници Армије БиХ.
Босна и Херцеговина је крајем прошле године поднијела формални захтјев за Акциони план за чланство - МАП генералном секретару НАТО савеза. Иако учешће у МАП не значи истовремено и гаранцију за чланство у том војно-политичком савезу, БиХ је, нарочито од стране бошњачких представника, бурно реаговала што су Њемачка, САД, Велика Британија и Холандија гласали против уласка БиХ у МАП.
Увјерење да је полицијска акција у Горњој Маочи била изнуђена због доласка експерата Европске комисије који врше контролу испуњености услова за визну либерализацију, није без основа. Након вишегодишње успаваности и видне незаинтересованости, испољена је нагла и ревносна брига за територијални интегритет државе и безбједност њених грађана. Операција "Свјетлост" у Горњој Маочи очигледан је покушај да се пред међународном јавношћу поправи изразито лоша безбједносна слика Босне и Херцеговине.
Бошњачке странке су пронашле ефикасан механизам за стално одлаганје рјешавања кључних проблема у Босни и Херцеговини. Тако су симпатизери "грађанске" државе у свјетлу актуелних дилема око провођенја пресуде суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" предложили уставну реформу увођењем четвртог члана Предсједништва и четвртог клуба у Дому народа Босне и Херцегловине. Према том приједлогу ново функционисање државе исључивало би ентитетско гласанје. намјере које се крију иза такве иницијативе су јасне и немају посебне везе са случајем "Сејдић и Финци".