САРАЈЕВО - На приједлог Министарства безбједности БиХ, којим руководи Драган Мектић (СДС), Савјет министара БиХ именовао је три члана Комисије за примјену програма заштите свједока у БиХ, међу којима нема ниједног Србина, без обзира на то што су такве сличне одлуке већ скидане са дневног реда због националне неизбалансираности.

Као чланови ове веома важне комисије, која доноси одлуке о примјени, прекиду или продужетку мјера заштите свједока у БиХ, именовани су Бошњаци Вахид Алагић, испред СИПА, и Горан Салиховић, испред Тужилаштва БиХ, те Хрват Даворин Јукић, испред Суда БиХ. Иначе, сви акти ове комисије као и њихов рад сматрају се повјерљивим, а у њиховој надлежности, између осталог, је и пружање физичке заштите свједоцима, давање привременог лажног идентитета њима и њиховим породицима, креирање привремених података о власништву, премјештање таквих свједока унутар територије БиХ итд.

"Не можемо ми на то утицати кога ће предложити Тужилаштво БиХ и Суд БиХ. Комисију бирамо на приједлог тих институција и они су инсистирали да то буду ти људи. То је стручна комисија и ми имамо ситуацију да то двије године чека да се формира, а људи у међувремену испадају из програма заштите свједока. Годину и по дана та одлука чека и мени су писали Срби жалећи се да испадају из програма заштите", рекао је Мектић.

Сарајево - Од 138 милиона марака са колико је у прошлој години располагало 29 агенција и дирекција на нивоу БиХ за плате и накнаде њихових радника потрошено је чак 80 милиона.

У тим институцијама на крају прошле године радило је око 2.500 службеника. Трошкови за њихове плате и накнаде, упркос сталним причама о штедњи, већ годинама се не смањују.

Осим великих институција попут Агенције за истраге и заштиту (SIPA), Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА), Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (IDDEEA) на буџету је још мањих 20 агенција. Оне су задужене за школовање и усавршавање, заштиту биља, надзор над тржиштем, нуклеарну безбједност...

На буџету је и шест канцеларија које су задужене за ревизију рада институција, хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, разматрање жалби, законодавство и реформу јавне управе. Мање агенције и канцеларије су много рјеђе на мети контрола и интересовања јавности иако на располагању годишње имају и до десет милиона марака. У њима ради између десет и 100 службеника чија просјечна плата износи око 2.500 КМ.

Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, на чији рачун су често изрицане оштре критике због лоших реакција у случајевима када је безбједност била угрожена, пожалила се да јој за ефикаснији рад недостаје и новца и кадра иако располаже са више од 31 милион КМ и 828 радника.

Ове године на располагању ће у буџету имати 31,49 милиона марака, што је за 2,21 милион више него лани. Већ у плану рада за ову годину руководиоци Дирекције за координацију полицијских тијела написали су својеврстан алиби наводећи да је ова институција од оснивања суочена са сталним буџетским ограничењима која су јој онемогућила значајније кадровско попуњавање и материјално опремање. У плану се наводи и да 828 запослених није довољно за њен убрзанији развој, па је за ову годину у плану ангажман додатних 49 полицијских службеника.

Док се у Дирекцији жале да им недостаје новца за материјално опремање, извјештај о раду за 2014. годину показује да су од расположивих 29,27 милиона на плате и накнаде потрошили скоро 22 милиона КМ. Просјечна плата износила је више од 2.000 КМ чиме су службеници ове институције међу најбоље плаћеним у безбједносном сектору. Уколико би био реализован план запошљавања за ову годину, трошкови за плате и накнаде додатно би порасли и достигли 24,8 милиона марака. Издвајања за плате и накнаде порасла су и у 2014. у односу на претходну годину. Истовремено, за набавку опреме и материјала у овој години предвиђено је тек нешто више од три милиона марака.

Сарајево - Представници заједничке Комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ из Републике Српске истакли су да се све институције морају озбиљније посветити пријетњи од тероризма и поновили да се не смије дешавати да се релативизују терористички напади као што се десило у случају са нападом на Полицијску станицу у Зворнику.

Тероризам ће бити главна тема састанка чланова Комисије за одбрану и безбједност са челницима одбрамбеног и безбједносног сектора на Јахорини. На дводневном скупу требало би да буде направљена анализа стања у овим областима.

Члан Комисије Душанка Мајкић каже да се морају анализирати слабости у систему и одредити приоритети у области одбране и безбједности.

Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ разговараће 3. јуна, на Јахорини о питањима одбране и безбједности, са посебним освртом на проблем тероризма, рекла је члан ове комисије Душанка Мајкић.

Она је навела да Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ сваке године организује дводневну радионицу на којој се говори о питањима одбране и безбједности.

"На том скупу обично присуствују посланици, чланови ове комисије, директори свих безбједносних агенција који могу да дају свој допринос о томе шта се тренутно дешава у агенцијама, какво је стање и какве мјере треба предузети ради побољшања њиховог рада", навела је Мајкићева.

На јучерашњој сједници Представничког дома Парламента БиХ расправа о информацији Савјета министара о нападу на Полицијску станицу Зворник посвађала је посланике, који су и овај пут наставили са максималном политизацијом и манипулисањем овим терористичким актом.

Расправа у парламенту још једном је показала да постоји велико противљење дијела политичара у БиХ за употребу правог имена за овај терористички напад, а најгласнији у одбрани нападача на Полицијску станицу Зворник био је посланик СДА Шемсудин Мехмедовић, који је навео да у институцијама система у Републици Српској раде људи који могу да се доведу у везу са ратним злочинима у Сребреници и да је то један од главних узрока трагичног догађаја.

- Када се десио напад на Полицијску станицу Зворник, тензије у цијелој БиХ страшно су подигнуте. Нажалост, одређени функционери својим изјавама допринели су да тензије још више порасту.

Сарајево - Број официра у Оружаним снагама БиХ за хиљаду је већи од броја војника, а од 2008. до 2013. године Министарство одбране је потрошило 48 милиона КМ за смјештај официра, подофицира и војника.

Истакла је то јуче члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Душанка Мајкић на расправи о извјештају о раду Министарства одбране у 2014. години и поставила питање да ли БиХ себи може приуштити оволике Оружане снаге и њихову такву структуру.

- За смјештај официра, подофицира и војника који користе приватне станове троши се енорман новац. Због чега се средства не искористе за адаптацију постојећих капацитета Министарства одбране, односно Оружаних снага и трајно ријеши проблем смјештаја. Нису се хтјели уселити ни у зграду коју је користио NATO и послије одласка је предао бесплатно - казала је Мајкићева и додала да БиХ мора себи дефинисати приоритете и рећи какве јој Оружане снаге требају.

Мајкићева је упозорила на катастрофалну опремљеност Оружаних снага.

Члан парламентарне Комисије за одбрану и безбједност БиХ Душанка Мајкић изјавила је у Сарајеву да се на основу извјештаја о раду Министарства одбране у прошлој години поставља питање може ли БиХ себи дозволити овакве и оволике Оружане снаге.

У расправи о извјештају Министарства одбране за прошлу годину вођеној данас на Комисији за одбрану и безбједност, Мајкићева је оцијенила неприхватљивим податак из извјештаја да је број официра у Оружаним снагама БиХ и даље за хиљаду већи од броја војника.

"У периоду од 2008. до 2013. године Министарство одбране утрошило је 48 милиона КМ за смјештај официра, подофицира и војника", навела је Мајкићева и додала да је за тај новац прилагођавањем постојећих капацитета могао бити трајно ријешен проблем њиховог смјештаја.

Мајкићева, која је и посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, осврнула се и на податак да је оперативно свега 48 одсто борбених средстава и 20 одсто ваздухопловства којима располажу Оружане снаге БиХ.

Бањалука - Колико челници надлежних институција улажу напора како би се побољшао рад тужилаштава у БиХ и испунили циљеви које тужиоци зацртају доказују и закључци са конференција главних тужилаца који се по устаљеној матрици понављају из године у годину, а резултати тужилаца остају готово идентични.

Посљедња конференција одржана је прошле седмице у организацији Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ у Сарајеву. На њој је донесено низ закључака чије би спровођење требало да побољша ефикасност тужилаштава. Поређењем са закључцима донесеним на конференцији главних тужилаца одржаној прошле године, јасно се види да су уопштени и да су многе ствари преписане.

Тужиоци су лани закључили да извјештаји о почињеним кривичним дјелима не садрже потребан квалитет за ефикасно процесуирање, због чега тужиоци треба да предузму појачан надзор над радом овлашћених службених лица. И ове године су усвојили закључак истог значења, из чега произлази да у претходној години ништа није урађено на том пољу. Идентични закључци у посљедње двије године су усвојени и када је у питању рјешавање старих предмета.

Сарајево - Институције БиХ добиле су ове године скоро милион марака више него лани за плаћање накнада за чланство у међународним институцијама, агенцијама и фондацијама, а повишица је дошла иако нису никада одговориле да ли и какву корист БиХ има од чланства с обзиром на то да се у великом дијелу ради о бизарним асоцијацијама.

БиХ ће ове године за поменуте накнаде искеширати највише новца у посљедњих пет година. Институцијама БиХ је одобрено скоро 6,5 милиона КМ, што је за 975.000 више него прошле године.

Према подацима Министарства иностраних послова (МИП) БиХ тај новац одлази за плаћање чланарине у многим асоцијацијама од којих је тешко очекивати ефекте попут Међународне организације за заштиту морског дна или Генералне конференције за утеге и мјере. МИП је још 21. јануара прошле године упутио Савјету министра БиХ приједлог у вези са плаћањем финансијских контрибуција које не произилазе директно из чланства БиХ у појединим међународним организацијама, а које достижу и 40.000 КМ годишње по институцији.

На списку МИП-а нашли су се, између осталих, Министарство безбједности, Министарство спољне трговине и економских односа, Канцеларија за ревизију, Институт за мјеритељство, Агенција за унапређење страних инвестиција, Институт за акредитовање и друге које су чланице у 42 стране организације. Нико од њих ни након више од године није доставио анализу о оправданости трошкова по основу чланства у међународним асоцијацијама, иако им је рок за то давно истекао.