Сарајево - Од 138 милиона марака са колико је у прошлој години располагало 29 агенција и дирекција на нивоу БиХ за плате и накнаде њихових радника потрошено је чак 80 милиона.
У тим институцијама на крају прошле године радило је око 2.500 службеника. Трошкови за њихове плате и накнаде, упркос сталним причама о штедњи, већ годинама се не смањују.
Осим великих институција попут Агенције за истраге и заштиту (SIPA), Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА), Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (IDDEEA) на буџету је још мањих 20 агенција. Оне су задужене за школовање и усавршавање, заштиту биља, надзор над тржиштем, нуклеарну безбједност...
На буџету је и шест канцеларија које су задужене за ревизију рада институција, хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди, разматрање жалби, законодавство и реформу јавне управе. Мање агенције и канцеларије су много рјеђе на мети контрола и интересовања јавности иако на располагању годишње имају и до десет милиона марака. У њима ради између десет и 100 службеника чија просјечна плата износи око 2.500 КМ.
Иако су многи упирали прстом у неке од агенција указујући да је њихово постојање непотребно ствари нису помјерене са мртве тачке. На мети критика је била и Агенција за промоцију страних улагања (FIPA) која је прошле године потрошила 1,3 милиона КМ од чега око 950.000 за плате и накнаде трошкова за 30 запослених. Укидање те агенције је још 2012. године затражила посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Душанка Мајкић, што није наишло на подршку. Да FIPA није оправдала очекивање показала је и ревизија учинка у којој је оцијењено да та институција није урадила скоро ништа да би привукла стране инвестиције.
И остале агенције махом су буџет трошиле на плате. Агенција за надзор над тржиштем имала је лани на располагању око 760.000 КМ, а за лична примања запослених је дато 620.000. Агенција за безбједност хране од 1,4 милиона, за плате је дала 1,1 милион. Агенција за борбу против корупције, која годинама не успијева да почне да ради оно због чега је основана потрошила је лани 979.000 КМ, односно 200.000 више него претходне године, а већина новца отишла је за лична примања.
Једна од агенција која годинама ништа не ради, јер су за послове из њеног дјелокруга задужене ентитетске институције је Комисија за концесије БиХ. Она годишње троши око 900.000 КМ, а од 2005. године до лани није издала ниједну концесију.
Члан Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ Драгутин Родић каже да ревизијом учинка треба обухватити што већи број агенција, јер на тај начин на површину испливава начин на који раде.
- Многе институције нису оправдале очекивања, а издаци за њих су нерационални. Што прије треба обавити анализу која ће дати одговор на питање која је агенција или било која друга институција потребна БиХ. Канцеларија за ветеринарство је требало да припреми БиХ за тренутак када Хрватска уђе у ЕУ, а тек сада се реализују неке активности у вези са извозом млијека да би оно могли бити извезено у ЕУ - рекао је Родић.
Ведрана Кулага
