САРАЈЕВО - Након што им је измјенама Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ омогућено право на накнаду за топли оброк, превоз и смјештај, судије Суда БиХ поново нису задовољне и најављују тужбе пред редовним судовима и поступак пред Уставним судом БиХ.
Њима је спорно то што ће практично остати без права на регрес који у њиховом случају износи нешто мање од 2.200 КМ. Како је предвиђено измјенама закона, односно амандманом због којег судије најављују нову апелацију Уставном суду БиХ, регрес судијама и тужиоцима одређиваће се подзаконским актом, сходно одредбама Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ. С обзиром на то да је овим законом о платама и накнадама регрес запослених у институцијама БиХ симболичну једну КМ, толико ће добијати и судије и тужиоци.
"Наведеним амандманом, извјесно је, доводе се у питање постојеће плате, односно примања судија и тужилаца у Суду и Тужилаштву БиХ, што је у супротности са међународним стандардима о независности судства и судијске независности", наводи се у писму Суда БиХ парламенту БиХ којег је потписала Медџида Кресо, предсједница тог суда.
Један од саговорника близак правосуђу БиХ, који жели да остане анониман, тврди да је било бесмислено уопште изједначавати права судија и тужилаца са функционерима и запосленима у институцијама БиХ.
"Функционери су ту један или два мандата, али судије се бирају доживотно и нема смисла плаћати им смјештај цијели њихов живот, односно док не оду у пензију", испричао је он, додајући да су судије на нивоу БиХ убједљиво најплаћеније и у држави, али и у односу на колеге из региона.
Иначе, измјене Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ услиједиле су након одлуке Уставног суда БиХ да је ранији закон у супротности с Уставом БиХ. Оцјену уставности тражио је Суд БиХ јер су сматрали да се ради о дискриминацији с обзиром на то да судије и тужиоци према овом закону нису имали право на накнаду за топли оброк, превоз и смјештај.
Према одлуци Уставног суда БиХ, парламент БиХ имао је рок да измијени закон до августа 2013. године, што, наравно, није учинио и због чега је Тужилаштво БиХ крајем прошле године чак покренуло истрагу против парламента БиХ због неизвршавања одлука Уставног суда БиХ.
"Регрес као категорија укинут је свуда и остали су само они. Једино се њима плате не утврђују на основу коефицијената, већ у апсолутном износу. Прича о закону је завршена, они су буџетски корисници као и сви остали и треба да подлијежу свему као и остале институције БиХ", рекла је Душанка Мајкић, члан Комисије за финансије и буџет Представничког дома парламента БиХ.
Занимљиво је, међутим, да Кресо у писму парламенту БиХ иде и корак даље и тврди да се новоусвојеним законом поново дискриминишу судије и тужиоци у односу на све запослене у институцијама БиХ.
"Сви запослени у институцијама БиХ осим судија и тужилаца БиХ имају право и на друге накнаде: отпремнине при одласку у пензију у висини од шест плата, накнада за смрт запосленог или члана породице, накнада за случај теже болести запосленог или члана породице и друга права која судије и тужиоци немају", наводи се у писму Суда БиХ.
У истом писму Суду БиХ је спорно и то што су, како наводе, дискриминисани и у односу на ентитетске судије и тужиоце којима је, како кажу, право на регрес регулисано на начин којим је то право досадашњим законом било утврђено и за судије и тужиоце на нивоу БиХ.
Према процјенама, за увођење накнада у Суду и Тужилаштву БиХ, те Високом судском и тужилачком савјету на годишњем нивоу потребно је издвојити додатних 745.569 КМ.
Према новом закону, основне плате судија и тужилаца крећу се од 3.800 па до 4.800 КМ, колико има предсједник Уставног суда БиХ.
Европски просјек плата судија највишег ранга износи 4,2 просјечне плате у држави, док је плата тужилаца 3,8 просјечних плата.
Судије мијењају адресу становања
Доношење новог Закона о платама и накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ изазвало је масовно одјављивање боравишта судија Суда БиХ настањених у Сарајеву. Како су "Независне" раније писале, судије су то чиниле како би стекле право на накнаду за смјештај, која им је практично обезбијеђена измјенама Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ.
Такође, раније смо писали да је тај акт довео до тужби Халила Лагумџије и Љубомира Китића, судија Суда БиХ, који од БиХ, односно институције у којој су запослени, траже исплату неисплаћених накнада на име трошкова смјештаја у износу од 19.924 КМ.
Иначе, ово је била једна од првих тужби судија по овом основу, а како незванично сазнајемо у наредном периоду биће их далеко више.
Суд већ пресудио својим судијама
Суд БиХ почетком 2012. године донио је пресуду у корист 41 судије тог суда, укључујући и предсједницу Медџиду Кресо, а који су државу тужили због неисплаћене разлике регреса за 2008, 2009, 2010. и 2011. годину.
Према тој пресуди БиХ је била дужна да судијама, зависно од случаја до случаја, исплати од 666 до 1.332 КМ, са законском затезном каматом, а укупно гледано БиХ је по том основу требало да исплати 47.286 КМ.
УРОШ ВУКИЋ
