САРАЈЕВО - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да парламент годинама није прихватао годишње извјештаје Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ, као што ни ова институција никада није држала до мишљења парламентараца.
Мајкићева је истакла да о међусобној сарадњи парламента и ВСТС-a, не треба ни говорити, јер она не постоји.
Годишњи извјештај ВСТС-а за 2013. годину достављен је парламенту БиХ још 24. септембра 2014. године, а расправа о њему, због протеклих избора, вођена је тек 29. јануара ове године, на 5. сједници Представничког дома парламента БиХ.
Мајкићева је оцијенила да ни овог пута извјештај не даје одговоре на бројна питања, што, како је нагласила, намеће огромно незадовољаство јавности радом правосудних институција у БиХ.
Иако ВСТС, у свом извјештају за 2013. годину тврди да ће посебан акценат ставити на повећање ефикасности у раду правосудних институција у БиХ, посебно тужилаштава, каже Мајкићева, испуњење те намјере не може се потврдити у пракси.
"ВСТС би, као правосудни регулатор, требало да има значајну улогу у јачању ефикасности, ефективности и независности правосуђа, па, ипак, свједоци смо да опште стање правосуђа у БиХ и даље даје разлоге за забринутост, како у погледу правне несигурности грађана, тако и у погледу толико потребне независности. Анализе показују да недостатак финансијских средстава није разлог за то", истакла је Мајкићева.
Она је навела да у прилог томе говори и чињеница да укупан буџет ВСТС-а износи близу седам милиона КМ, не рачунајући донаторска средства која му земље донатори обилато уплаћују на посебан рачун код Централне банке БиХ, а која су у 2013. години износила око 11 милиона КМ.
Према њеним ријечима, буџет Суда и Тужилаштва БиХ за 2013. годину износио је укупно 25.097.000 КМ, а судијску и тужилачку функцију у овим институцијама у 2013. обављало је 102 судија и тужилаца, што је за 20 извршилаца више у односу на 2012.
Поређења ради, каже Мајкићева, буџет судова и тужилаштава у Републици Српској у истој години, износио је 64.953.200 КМ, а судску и тужилачку функцију обављало је 439 редовних и додатних судија и тужилаца.
Напомињући да је евидентно да је међународна заједница уложила значајна средства у институције правосуђа у БиХ, Мајкићева је истакла да је, у периоду 2004-2013, ВСТС осигурао финансијска средства у износу од 52 милиона КМ за финансирање правосуђа на свим нивоима власти.
Ако се томе додају и средства из буџета, рекла је Мајкићева Срни, институције правосуђа потрошиле су огромна финансијска средства, а оствариле веома скромне резултате.
"Неколико показатеља то и потврђује – у 2013. години редовни судови имали су у раду 974.359 предмета. Из 2012. пренесено је 464.638 неријешених предмета, а у 2013. запримљено је 509.721 предмет.
Након рјешавања 519.232 предмета у току 2013, у 2014. пренесено је њих 455.127 који нису ријешени у 2013. години. Тако се зачарани круг неријешених предмета понавља сваке године", указала је Мајкићева.
Она је додала да је, поређења ради, потребно истаћи да је у Суду БиХ у 2013. години судску функцију обављало 52 судија, који су имали у раду 10.527 предмета, од чега је ријешено њих 7.517, док је остало 3.110 неријешених предмета.
Из овог произилази, каже она, да је сваки судија задужен за 204 предмета, а да је сваки у просјеку ријешио 144.
"Када су у питању судови Република Српске, судијску функцију у 2013. години обављало је 355 редовних и додатних судија, који су у раду имали 882.869 предмета, од чега је прилив за текући период износио 263.040 предмета. Број заосталих предмета из ранијих периода износио је 612.829. Ријешено је њих 306.440, што говори да је проценат ријешених предмета у односу на прилив 116,50 одсто.
Из тога се може извући закључак да је сваки судија у Српској задужен са 2.487 предмета, те да сваки просјечно ријеши 863", прецизирала је Мајкићева.
Она је додала да је јасно видљиво да сваки носилац правосудне функције у Републици Српској има просјечно далеко већи број предмета у раду у односу на правосудне институције на нивоу БиХ, иако се за ове друге издвајају несразмјерно већа финансијска средства.
Мајкићева је истакла да, упркос томе, бројеви кажу да је ефикасност и економичност на страни правосудних институција Републике Српске.
Иако је Европска комисија препоручила да се у циљу повећања ефикасности правосуђа, првенствено Суда и Тужилаштва БиХ, настави са континуираним преношењем предмета ратних злочина на правосуђе осталих нивоа власти, Мајкићева каже да на том плану није много учињено.
Према њеним ријечима, у току 2013. уступљено је укупно 58 предмета ратних злочина са нивоа БиХ ентитетском правосуђу, 17 приједлога Тужилаштва БиХ је одбијено за преношење вођења поступка, док о 11 приједлога који су поднесени у наведеном периоду још није донесена одлука.
Поред тога, Суд БиХ је у току 2013. од ентитетских тужилаштава и Тужилаштва Брчко дистрикта, преузео вођење кривичног поступка у 67 предмета ратних злочина.
"Интересантно је направити увид у дио извјештаја који говори о наступању застарјелости. У судовима је током 2013. застарјелост кривичног гоњења наступила у 236 кривичних предмета, што представља повећање од 103 предмета или 77 одсто у односу на 2012. Најчешћи узрок застарјелости кривичног гоњења је недоступност оптуженог - у 151 предмету или 64 одсто", навела је Мајкићева.
Она је истакла да је у извјештају ВСТС-а за 2013. годину, наглашено рјешавање једног значајног питања, које је пречесто изазивало буру у јавности у БиХ, а то је онемогућавање ретроактивне примјене закона.
"Рјешење овог питања није заслуга регулатора – ВСТС-а, нити домаћих правосудних институција. Одлуком Европског суда за људска права у предмету 'Мактоуф-Дамјановић против БиХ', коначно је онемогућена ретроактивна примјена закона у предметима ратних злочина. Европски суд је својом одлуком коначно увео ред у правосудну праксу БиХ", закључила је посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.
Срна
