САРАЈЕВО- Комисија за спољне послове Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине данас није расправљала о приједлогу резолуције посланика Социјалдемократске партије (СДП) Дениса Бећировића о Суторини, којом се тражи да то законодавно тијело неприхватљивим, нутемељеним и штетним оцијени приједлог уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Упркос томе приједлог резолуције ће се наћи на дневном реду сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ у четвртак, јавља Анадолија.
Како је потврдила Душанка Мајкић, предсједавајућа Комисије за спољне послове Представничког дома ПС БиХ, представник Министартва спољних послова БиХ оцијенио је "да не би било добро да Парламентарна скупштина БиХ о томе расправља док официјелни став о том питању не заузме МВП БиХ".
"Налазимо се у веома деликатној позицији, јер би могао да настане дипломатски скандал. Комисија за границе БиХ је све вријеме учествовала у процесу договора и утврђивања границе између БиХ и Црне Горе и сада када је цијела ствар усаглашена и пред верификацијом све би се према овоме требало вратити на почетак.
Ситуација у којој се налазимо није добра. Ако постоји и један одсто шансе да се докаже да то припада БиХ, онда има смисла да се пристане и на арбитражу. Отварање питања Суторине сигурно је да отвара многа друга питања граница које су спорне на читавом простору бивше Југославије. На то нико није спреман. Дакле, мале су шансе да се то добије", оцијенила је Мајкић.
Истиче како је иницијатива Бећировића легална и легитимна, те да ће се став о томе у Парламентарној скупштини БиХ исказати када уговор о државној граници између БиХ и Црне Горе дође на ратификацију у то законодавно тијело Босне и Херцеговине. Сматра како приједлог да се формира парламентарна комисија како се то наводи у резолуцији, није рјешење.
"Таквој комисији требало би да ради цијели вијек, са капацитетом који има да ријеши сва питања. Ми се требамо опредијелити ставом да ли уговор ратифицирати или не. При том, морамо имати рационалан приступ. Јер, треба јасно рећи да се отвара превише питања у супротном. Не можемо се понашати да водимо властити спор и да се тек по донесеној пресуди сјетимо да смо нешто пропустили у поступку", наглашава Мајкић.
Као примјер навела је и границе између БиХ и Хрватске.
"Прво мени, па сигурно ни многима није јасно како то да Хрватска дуж цијеле границе иде уз Босну и Херцеговину, а да постоји само мали излаз на море у Неуму. Свако ко види границе никоме то није логично", истакла је Мајкић.
Посланик Денис Бећировић поднио је приједлог резолуције о Суторини којом тражи да то законодавно тијело неприхватљивим, нутемељеним и штетним оцијени приједлог уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Приједлог уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Црне Горе, које је утврдило Вијеће министара БиХ почетком новембра 2014. године, а према којем би Суторина требала вољом државних органа Босне и Херцеговине трајно остати у саставу Црне Горе.
"Представнички дом позива Предсједништво Босне и Херцеговине да одбије садашњи приједлог Савјета министара Босне и Херцеговине, те да га врати на поновно разматрарије Савјету министара Босне и Херцеговине. Представнички дом сматра даје потребно основати комисију која ће у наредном периоду консултовати признате стручњаке из области права, историје, економије, географије, али и остале релевантне стручне особе које могу помоћи у питању рјешавања статуса Суторине", навео је у приједлогу резолуције Бећировић.
Он је предложио да Представнички дом тражи од Савјета министара и Предсједништва Босне и Херцеговине да, приликом преговора о државној граници, уваже чињеницу да Црна Гора не може доказати власништво над Суторином, јер је у Уставу Федеративне Народне Републике Југославије, од 31. јануара 1946. године, у члану 12, наведено да се републичке границе могу мијењати само под условом да то Народна скупстина Федеративне Народне Републике Југославије ратификује на савезнорн нивоу и уз сагласност република.
Савјет министара БиХ је почетком новембра 2014. утврдио је приједлог уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Црне Горе, којим се дефинише државна граница која ће на терену бити обиљежена у року од три године од ступања на снагу овог уговора.
Према уговору, државна се граница протеже од тромеђе Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Србије на сјеверном дијелу, до тромеђе Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Хрватске на јужном дијелу.
Министарство цивилних послова БиХ задужено је тада да приједлог уговора достави Предсједништву БиХ у даљу процедуру.
Дужина границе између Босне и Херцеговине и Црне Горе износи 268 километара и у почетку је разматрана у оквиру разговора о граници између БиХ и тадашње СРЈ, те Босне и Херцеговине и Државне Заједнице Србије и Црне Горе, а потом су, од осамостаљења Црне Горе, започети разговори комисија за границе Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Босна и Херцеговина и даље има отворена питања око утврђивања граница са Републиком Хрватском и Републиком Србијом.
А.А.
