САРАЈЕВО - Упоредо са разговорима о формирању власти у БиХ страначка руководства су почели су и разговори око расподјеле руководећих позиција заједничких институција.
Како се сазнаје највеће "апетите", имају бошњачке странке, које тврде да управљају најмање битним институцијама.
Трн у оку су им Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА), Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размену података (ИДДЕЕА), као и Агенција за заштиту личних података БиХ, а у којима се на директорским позицијама налазе Срби.
''Бошњаци су на челу најмање важних институција у БиХ, а најбројнији су од три конститутивна народа у земљи. Тако, на пример, своје директоре имају у Агенцији за јавне набавке, Агенцији за безбедност хране, Институт за меритељство, Центру за обуку паса и слично. Сматрамо да су Бошњаци у дебалансу када је у питању руковођење државним институцијама у земљи. Трудићемо се да кроз разговоре о формирању власти уведемо и нову поделу фотеља'', казао је за Пресс саговорник из врха СДА.
Статистичка грешка
Српски представници у бх. институцијама не слажу се с оваквом оцјеном и тврде супротно, те наводе да су Срби у институцијама и агенцијама које су држали Бошњаци били на нивоу "статистичке грешке".
Наводе и да је вријеме да добију "своје људе" у најважнијим финансијским институцијама као што су Управа за индиректно опорезивање БиХ или Централна банка БиХ, у којима готово од оснивања у директорским фотељама налазе Бошњаци или Хрвати.
Висока функционерка СНСД-а Душанка Мајкић објашњава да, након договора о расподијели министарстава у Савјету министара БиХ, треба направити детаљну анализу актуелног стања тренутних руководећих позиција.
''Ми смо и до сада имали договор, који није испоштован. Нико никога није присиљавао на одлуке. Политички лидери су се договорили да треба подијелити руководеће позиције, али то све стране нису поштовале. У новом сазиву Сајвета министара БиХ, након анализе тренутног стања, мораће бити донесене конкретне одлуке о позицијама, водећи рачуна да буду подијељене на одговарајући начин. Нико не смије бити оштећен да има само најлошије позиције, нити фаворизован да добије најбоље. Срби су често могли протестовати јер су у појединим министарствима били сведени на статистичку грешку, посебно у Министарству безбједности БиХ, где су били у траговима'', казала је Мајкићева.
Она је сигурна да ће политички лидери овај пут успјети да постигну чврст договор о националној подјели државних институција, након чега би биле спроведене конкурсне процедуре, те именовани кључни људи.
Блокада у РАК-у
Колико је политичким представницима у претходне четири године било тешко постићи сагласност о рапореду директорских фотеља у државним институцијама и агенцијама најбоље се види на случају именовања директора Регулаторне агенције за комуникације (РАК).
За директора РАК-а конкурсна процедура давно је окончана, након чега је на ову функцију једногласно предложен Срђан Рајчевић, али именовање је у више наврата одгађано, па је на челу РАК-а још Кемал Хусеиновић, коме је мандат истекао прије седам година. Нека од политички најспорнијих мјеста су и она у управи Агенције за пружање услуга у ваздушном саобраћају (БХАНСА) и Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), чијем је актуелном директору Синиши Мацану истекао мандат.
Не воде се подаци о националности
Агенција за државну службу БиХ не располаже подацима о руководиоцима институција БиХ по националности, потврђено нам је из ове институције.
''Напомињемо да је Агенција за заштиту личних података БиХ одлуком из 2010. године забранила Агенцији за државну службу да обрађује личне податке запослених у институцијама БиХ кроз Информациони систем за управљање људским ресурсима, који је подразумијевао оснивање интегралне базе података у коју би се похрањивале информације о државним службеницима и запосленицима институција. Такође, наложено је и уништавање прикупљених података због непостојања правног основа за обраду личних података'', навели су у овој агенцији.
Независне
