У наредном периоду СНСД ће се бавити враћањем до сада одузетих надлежности, истакла је, у интервјуу за портал http://www.snsd.info/, Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и кандидат за исту позицију на предстојећим изборима.
Мајкићева је нагласила да је једино СНСД био истински чувар интереса Српске у Сарајеву, а говорила је и о разлозима за учлањење у странку, положају жене у полтиици и разлозима за побједу наше странке на предстојећим изборима.
Од 1998. године сте члан СНСД и највиших органа наше странке, шта је пресудно утицало на Вас да се политички активирате?
ОДГОВОР: "Жеља за промјенама опредјелила је ову моју одлуку. У то вријеме, водила сам фирму, радила готово по цијели дан, увече се враћала кући уморна и безвољна. Муж ми је изненада умро, пред сам крај рата, остала сам сама са двоје дјеце. Привредни амбијент постајао је све тежи. Чула сам за групу привредника који су направили економско чудо у једној малој општини – у Лакташима".
"Идеја социјалдемократије је на овим просторима те 1998.године постала веома актуелна, обећавала је долазак неког новог, модернијег доба. Такође, СНСД се, већ на самом почетку, препознавао као једна породица. Сјећам се тог огромног активизма којим смо формирали нове одборе широм Републике Српске. Окупљали смо се и правили планове, а онда, са огромном снагом и енергијом, журили да их реализујемо. Организација је расла невјероватном брзином и темпом. Личност предсједника Додика, његов посебан персонални однос према сваком члану СНСД је плијенио људе и остао упечатљив до данас. Нешто слично није забиљежено у некој другој политичкој организацији на нашим просторима. СНСД је постао и остао велика породица са брижним оцем на челу".
Колико се политика промијенила од тада?
ОДГОВОР: "Много! Од инфериорног ентитета, коме су многи предвиђали кратак рок трајања, до данас, када Република Српска представља ауторитет на који се мора рачунати код доношења свих важнијих политичких одлука у БиХ. Та заслуга припада искључиво Милораду Додику и СНСД-у".
"Нико тако снажно и бескомпромисно није бранио интересе Републике Српске у складу са словом Дејтонског Устава. Дух Дејтона, који су неки помињали, био је покушај стварања унитарне државе по вољи Бошњака, што је Милорад Додик препознао и чему се жестоко супротставио. Заустављен је сваки даљи пренос надлежности са Српске на БиХ. У наредном периоду СНСД ће се бавити враћањем до сада одузетих надлежности. Према Уставу, БиХ има само три министарства, интервенционистичким дјеловањем сада их има 9. Према Уставу, БиХ има мањи број заједничких институција, са невеликим бројем запослених. Данас је то земља са мамутском администрацијом, која има 73 институције и 23 хиљаде запослених. Према Уставу, БиХ би морала коштати мање од 100 милона марака годишње, а данас она кошта десет пута више. Шта од тога има Република Српска? Ништа! То ће бити главни циљ политике СНСД-а у Сарајеву. Данас је СНСД-ова девиза општеприхваћена у Српској: или ће БиХ бити Дејтонска - или је неће бити".
Да ли је данас лакше бити жена политичар у односу на ранији период?
ОДГОВОР: "Никада није лако бити жена политичар. Поред обавеза у породици, бављење политиком на нашим просторима захтјева одлучност и храброст. У транзиционим друштвима, терет сиромаштва је на жени. Квалитет живота њене породице најчешће зависи од женских радних способности и вјештина. Дакле, сви од ње очекују. Огроман је напор који она улаже да би одговорила на све изазове. Она не може сједити по кафанама и "бистрити" дневну политику, баш због великих обавеза. Зато је евидентно да се код нас политиком почињу бавити сасвим младе жене, које након неког времена праве паузу због формирања породице. У странку се враћају поново кад обаве све те обавезе и дјеца мало одрасту. Балкански мушкарци још увијек не остављају много простора жени у политици. И она се за своје мјесто на политичком небу мора изборити. То није само питање правде, то је питање демократије. Али, на срећу и ту се ствари мијењају и жене уочавају те промјене. СНСД у томе служи као добар примјер".
Како се СНСД односи према женама и како тај однос као странка показује?
ОДГОВОР: "Управо сам о томе недавно говорила на Конвенцији Актива жена социјалдемократа Бањалука. СНСД је једина политичка партија која политику једнаких могућности не само заговара, него и непосредно проводи. Нема ни једне политичке организације која је заступљеност жена на позицијама моћи и одлучивања подигла на виши ниво. Ко је могао и замислити да ће у једном традиционалном друштву жена икада постати премијер, члан Предсједништва БиХ, министарка? Ја сам једина жена у шест сазива Парламентарне скупштине која је била Предсједавајућа/Замјеница Предсједавајућег једног дома Парламентарне скупштине БиХ".
"Могућност коју СНСД пружа женама је уједно и главни аргумент што се жене, у тако великом броју, одлучују да приступе тој политичкој организацији. Знам да предсједник Додик лично има огромно повјерење у жене и да оне никада нису изневјериле његова очекивања. Жене су у СНСД-у разбиле предрасуде да је политика искључиво „мушки посао". То су постигле својим радом, одговорношћу, савјесношћу и зато их треба бити више на кључним позицијама".
Радили сте у предузећу које се бавило информационим технологијама, које кораке Српска треба направити да се поново оживи та грана привреде?
ОДГОВОР: "Водила сам фирму која је имала невјероватан кадровски потенцијал. Имали смо најквалитетније инжењере – информатичаре, америчку технологију, тржиште за све што смо пројектовали и производили. Амерички специјализовани часопис из области компјутерске телефоније „Voice news" у току рата је редовно писао о нашем раду и сваки пут текст започињао са: „Упркос наставку рата у бившој Југославији, Логос не престаје с развојем". А онда је на власт у Српској дошао ПДП. Због моје политичке припадности затворила су се сва врата за наше производе, границе према Србији су постале непроходне и даље нисмо могли. Био је то огроман губитак за све: Републику Српску, за те младе стручњаке, за развој информационих технологија на овим просторима".
"Још увијек информационе технологије немају примат на мјестима одлучивања. Невјероватан је број министара, посланика, директора и осталих руководилаца који не умију да укључе рачунар. Они не могу ништа учинити на промјени технологије рада у својим ресорима, јер не познају информационе процесе и технологију, а управо софтверски производ би могао утицати на повећање ефикасности, економичности и ефективности, а уједно бити врхунски извозни производ".
"Млади људи који завршавају информатичке факултете, требали би да остану овдје, да пронађу своје мјесто у области информационо-комуникационих технологија које представљају област која се најбрже развија и од изузетног је значаја за напредовање цијелог друштва. Вјерујем да ће Влада Српске препознати ову потребу и створити претпоставке за експанзију информационих технологија на нашим просторима".
Били сте активни у невладином сектору, учествовали се у активностима усмјереним на развој цивилног друштва, како коментаришете рад тог сектора данас у БиХ, посебно организација које се баве анализом политике?
ОДГОВОР: "Процјена је да НВО сектор у БиХ броји више од 12 хиљада организација. За многе се не зна ни гдје су, ни шта раде, ни ко их финансира. Оне, о којима се нешто зна, наслоњене су на земље које их финансирају и које имају за циљ да утичу на друштвене промјене у складу са њиховим интересима, да одлучују о избору влада у БиХ или о политичким представницима, иако постоји изборни систем".
"Анализом политике баве се поједине НВО према оној народној „колико пара – толико музике". Погледајте начин рада Центра цивилних иницијатива из Сарајева, који прате рад парламената у БиХ. То раде људи који су чиновници, који никада нису били у парламенту, не знају основне принципе рада законодавних органа. Њихови извјештаји су типични политички извјештаји којима покушавају да утичу на јавно мњење у складу са интересима њихових налогодаваца. Има их још и сви су на истој матрици: раде онако како њихов финансијер захтијева. Да закључим: мало је организација цивилног друштва које су остале на прокламованој мисији због које су основане и које су задобиле повјерење грађана ове земље".
Један сте од најактивнијих посланика у Парламенту БиХ, колико је Сарајево подстицајно окружење за политички рад посланика из Српске?
ОДГОВОР: "Нимало! Али, ја немам избора. Највећи дио свих припрема обављам у Бањалуци. У хотелу гдје станујем имам изузетно лоше услове, слабу расвјету, слабу интернет конекцију, немам простор за састанке и веома је лоша атмосфера за рад. С тим проблемима се суочавам већ 10 година, али немам избора. Увијек тај хотел побиједи на тендеру. Нама из Републике Српске, који смо ангажовани у Сарајеву треба омогућити много боље услове за рад, мјесто за више међусобних сусрета и договора, а све у циљу успјешнијег обављања посла и заштити интереса Републике Српске у заједничким институцијама".
"Други дио проблема везан је за стални покушај отимања надлежности Републике Српске путем законских рјешења на БиХ. Сав свој парламентарни ангажман засноваала сам на „тражењу аргумената" због чега поједина законска рјешења не могу добити пролазност. Мислим да смо тај механизам довољно разрадили и да ћемо спремно дочекати и све будуће покушаје".
Колико се у ових осам година промијенио положај представника Српске у Сарајеву?
ОДГОВОР: "Од крајње инфериорног односа према српским посланицима – до посланичке групе која се мора уважавати. То је пређени пут. Данас у ПС БиХ, шта год неко помислио да уради, мора рачунати да ће се суочити и са одговором СНСД-а, који је увијек аргументован, јасан и досљедан. Не тражимо и не посежемо за нечим што нам не припада, али исто тако јасно и недвосмислено бранимо оно што је наше и оно на шта имамо уставно право. Тако ће бити и убудуће".
Члан сте Комисије за избор и праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, да ли су институције БиХ успјешне у тој борби?
ОДГОВОР: "Ја сам Предједавајућа Комисије за избор и праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције. Веома сам незадовољна досадашњим радом ове Агенције, али и законским рјешењем које третира ову област. Поред тога, са оваквим правосуђем, постоје веома слабе шансе да се са корупцијом ова земља избори. Још увијек се о томе много више говори него што се чине напори на њеном сузбијању. Без реформе правосуђа у БиХ, нема напретка у рјешавању корупције као болести већине транзиционих друштава".
Како оцјењујете рад Заједничке комисије за одбрану и безбједност?
ОДГОВОР: "Сматрам да сам као предсједавајућа овог веома значајног радног тијела ПС БиХ много урадила на плану разоткривања великог броја нерегуларности у Министарству одбране БиХ и Оружаним снагама. Бројне афере везане за незакониту продају оружја, муниције и МЕС-а, избјегавање процедура јавних набавки, неодговорно управљање јавним новцем и многе друге проблеме приближила сам јавности и покренула активности на њиховом рјешавању".
"Неки од тих проблема почели су да се рјешавају, али велики дио тога је остао недирнут. И овдје се сударамо са неодговорним правосуђем које не подиже оптужнице ни за случајеве за које су одавно завршене истраге. Оно што нисам успјела је да се отвори јавна расправа о томе какве и колике оружане снаге требају БиХ. За то не постоји политички договор и БиХ данас 90 одсто војног буџета троши само за персонал. Коме и чему служи таква војска? Сигурна сам да ће се о томе ускоро морати покренути дијалог на нивоу БиХ, јер бацати више од 200 милина марака годишње на војску која се једва успијева прехранити, није рационално ни друштвено одговорно".
Какво је стање у безбејдносним агенцијама које су под надзором комисије?
ОДГОВОР: "Какво је стање у полицијским агенцијама, видљиво је на примјеру Државне агенције за истраге и заштиту - СИПА. Покушај рушења српских кадрова на важним функцијама у Сарајеву је постало отворено и директно. Бошњаци држе правосуђе у својим рукама, недостаје им још СИПА, као најзначајнија полицијска агенција и онда ће у потпуности радити у складу с директивама добијеним из СДА структура. То је једини разлог због којег Тужилаштво БиХ на челу са Главним тужиоцем Салиховићем покушава да у монтираном процесу против директора Горана Зупца изврши његову смјену. На рад Зупца никада није дошла ни једна примједба, ни Заједничкој комисији за одбрану и безбједност, ни Независном одбору ПС БиХ. Ипак, неће то ићи баш тако како је Салиховић замислио. Никада Република Српска неће дозволити да Бошњаци, путем монтираних процеса, смјењују или бирају српске кадрове на челу агенција у БиХ".
Шта о БиХ говори блокада избора директора РАК-а?
ОДГОВОР: "То говори да у БиХ, када се и направи договор – он никада не буде испоштован. Али, ову лекцију смо добро научили. Овакво понашање бошњачких политичара довешће до потпуне блокаде свих будућих именовања челних људи у заједничким институцијама".
Како оцјењујете свој мандат у претходном сазиву Представничког дома?
ОДГОВОР: "Вјерујем да сам у претходном мандату оправдала и повјерење СНСД као странке која ме је предложила на мјесто посланика у ПД ПС БиХ, али још више, да сам оправдала повјерење грађана који су ме изабрали својим гласовима. Знам да уживам њихово повјерење које се манифестује на различите начина. Најчешће, кад ме сретну у граду, стисну ми руку и кажу: Чувајте нам Републику Српску! Веома сам поносна што сам за свој рад на одбрани интереса Републике Српске одликована Орденом Његоша I реда од стране предсједника Српске".
Да ли опозиција може квалитетно заступати интересе Српске у Сарајеву?
ОДГОВОР: "Опозиција се у претходном периоду понашала по принципу: СНСД обнаша власт па нека сам штити интересе Републике Српске. То није у реду. У Представничком дому је само 14 српских посланика и сви морају бити на јединственом задатку када је у питању одбрана Српске. Међутим, познато је да посланици СДС углавном не присуствују сједницама Представничког дома. Највећи дио сједница они проводе ван скупштинске сале. Ту и тамо се појави неко од њихових посланика, оспе паљбу по Републици Српској и њеним институцијама и - нестане. Да су се супротстављали покушају преноса надлежности, колико су нападали институције Српске, гдје би нам био крај. Јавно сам протестовала и молила их да то што имају рјешавају у Бањалуци, да нам се не смију политичари из ФБиХ. Ништа није помогло. Рат против СНСД за њих је био важнији од одбране интереса Српске у Сарајеву. То значи да је једино СНСД био истински чувар Републике Српске у Сарајеву".
Са којим порукама улазите у ову кампању?
ОДГОВОР: "Мој лични слоган у кампањи за Опште изборе 2014.године гласи: СРПСКА И ОД ВАШЕГ ГЛАСА ЗАВИСИ! Сигурна сам да грађани препознају ко једино може заштити њихове интересе. Кампања је тек почела, али се све види: ко је у беспоштедној борби за власт, ко неаргументовано напада и износи неистине, ко нема шта да понуди грађанима изузев мржње, колики су чији страначки ресурси и могућности. Сигурна сам да ће СНСД 12.октобра забиљежити још једну побједу. Биће то ЗА ПОБЈЕДУ СРПСКЕ! Отуда и мој слоган на то упућује".
Које су по Вама кључне ствари због којих грађани требају указати повјерење СНСД-у?
ОДГОВОР: "Кључне предности СНСД на овим изборима због којих ће грађани указати повјерење СНСД-у су многобројне. Једини имамо кандидата за предсједника Српске, који је државник и који има јасну визију куда Република Српска треба да иде. Жељка Цвијановић, на мјесту члана Предсједништва БиХ, тачно зна шта су интереси Српске од којих никада неће одступити. Против СНСД је данас удружена међународна заједница, бошњачке политичке партије и безидејна опозиција. Само је Милорад Додик и СНСД сметња стварању унитарне БиХ. Грађани су то препознали па и они најсумњичавији кажу: ма, чим су се толики удружили против Милорада и његовох, сигурно је да ваља. Обичан човјек је препознао намјеру сковану ван ових граница. Зато ће СНСД и овог пута добити подршку грађана".
одговорила Душанка Мајкић, кандидат за посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ
