- На прве три позиције налазе се двије жене. Прва је Мајкићева, а трећа по активности је Алма Чоло, делегат СДА. На другом мјесту налази се независни делегат Слободан Шараба - наводи се у мониторингу.
Душанка Мајкић казала је да се жене у обављању послова свугдје понашају као у својој кући и не само што шире позитивну атмосферу, него настоје да сваким потезом ураде нешто конкретно и корисно.
- Нисам овдје дошла да бих преспавала мандат, него сам на одговорном послу и мјесту, на које сам делегирана у име народа којем припадам. Мој задатак јесте да пратим да се не догоди нешто на штету интереса српског народа - рекла је Мајкићева, те додала да активизам парламентараца може много тога ријешити, а да спавање у парламенту представља проблем.
Посљедњу делагатску активност Мајкићева је имала прије неколико дана, а њен колега Хилмо Неимарлија, делегат Странке за БиХ, један је од најпасивнијих делегата и посљедњи пут је прије мјесец и по расправљао у Дому народа.
С друге стране, у Представничком дому парламента БиХ има више жена него у Дому народа, али је њихов ангажман нешто мањег интензитета. Тако је, према подацима ЦЦИ, Љиљана Милашин, посланик ДНС, најнеактивнија од свих жена у Представничком дому.
- Дужност посланика обављам неколико мјесеци, тако да и нисам имала неких значајних прилика да добијем посланичку ријеч, али сматрам да генерално свака жена која је амбициозна може заузети значајно мјесто и у политичком животу - рекла је Милашинова.
Милица Марковић и Весна Шаин, посланици СНСД, прије нешто више од мјесец дана посљедњи пут су се обраћале у Представничком дому. Оне заузимају и значајна мјеста на љествици најактивнијих посланика ове године.
Функционери политичких странака у РС, припремајући се за сљедеће изборе, истичу да ће провести законске одредбе, те да ће њихове странке на листама имати најмање 30 одсто жена, како би бла задовољена правила. Док у неким странкама признају да мало жена пристаје да буду кандидати, у другим се хвале да је равноправност полова и више него заступљена.
Рајко Васић, извршни секретар СНСД, казао је да ова странка нема никаквих проблема у активизму жена и њиховој заинтересованости да буду кандидати на изборним листама.
- Ми имамо и више од законом предвиђених 30 одсто жена кандидата. Да немамо проблема с активизмом и жељом жена показује и наш актив жена који има више од 600 мјесних одбора. У свим структурама и органима странке имамо жене. Једине четири начелнице у БиХ долазе из наше странке, тако да то показује да смо странка која има квалитете - истакао је Васић.
Слободан Наградић, потпредсједник ПДП, рекао је да у нашем друштву влада "мушкократија", јер је свугдје присутна доминација мушког пола.
- Захваљујући традицији и стању на тржишту рада, није претјерани интерес жена да се отимају о политичке функције. Много су заинтересованији мушкарци и веома је могуће да неке партије имају проблем да формално сачине листе - казао је Наградић.
Он је рекао да у странкама нема праве конкуренције међу женама за нека посланичка или друга мјеста.
- ПДП нема проблема у вези са листама, а то је захваљући постојању Форума жена. Нисмо имали проблема у формалном смислу, а да ли је то најбоље рјешење у квалитативном смислу, неће се знати док се не проведу избори и видимо какви су резултат. На нашој изобрној листи, као што је регулисано законским прописима, има једна трећина жена - рекао је Наградић.
На најважнијим функцијама увијек мушкарци
Мира Поповић, чланица Главног одбора ДНС и посланик у НСРС, рекла је да се ДНС придржава прописа којим је одређено да 30 одсто жена буде на листама, али да, како каже, нажалост још странка није успјела да пређе тај праг. У складу с традицијом, каже Поповићева, важније функције, као што је предсједник земље, некако су увијек у знаку мушкараца.
- Жене тешко прихватају кандидатуру и да се нађу на изборним листама, јер знају да треба много да раде и да испуњавају не само породичне обавезе, него и страначке. Нажалост, жене још нису свјесне себе и онога шта могу урадити - казала је Поповићева, те додала да се жене морају саме наметати да би постигле неке политичке циљеве.
