Предсједавајућа Комисије за избор и праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић казала је данас у Сарајеву да је Агенција за борбу против корупције до сада радила прилично „шепаво“ и да се зато перцепција корупције у БиХ никако не мијења.
Мајкић је ово изјавила у паузи Конференције о теми „Развој и јачање управљања системом борбе против корупције“ која се одржава данас у Сарајеву.
- Зато капацитет Агенције треба појачати јер она још није заживјела. Осим Агенције за борбу против корупције, ту су и остале институције БиХ које заједно са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП) раде на имплементацији пројекта борбе против корупције - казала је Мајкић
Додала је да је ту и Комисија за праћење рада Агенције за борбу против корупције, која је независно тијело парламента БиХ, те „тамо гдје је перцепција корупције најпроблематичнија“, а то је Канцеларија за ревизију која сваке године прави огроман број ревизорских извјештаја.
- Стигли су извјештаји за 2013. годину и постоје мишљења ревизора која су негативна, али неко из неког разлога не допушта да буду негативна него их мијења, па онда добију третман с резервом - истакнула је Мајкић
Даље објашњава да је у пројект укључена и Агенција за јавне набавке БиХ те Канцеларију за разматрање жалби БиХ „која је још једно мјесто гдје треба анализирати шта се дешава, јер се зна да је корупција везана за јавне набавке“.
- Такође је битна комуникација са Тужилаштвом БиХ које би требало да анализира оно што ревизија пише, јер ако Тужилаштво не ради како треба, онда бацамо паре и за ревизионе институције и све остало што је уложено. Вијеће министара БиХ морат ће разматрати који су то проблеми према ревизорским извјештајима - поручила је Мајкић.
Додала је да ће парламент БиХ морати одговорније да се односи према ревизорским извјештајима, наводећи да се сви ревизорски извјештаји не могу ставити на једну сједницу Дома и да то неће бити „средње важно“ већ најважније питање.
- Власт ни на једном нивоу није успјела да створи перцепцију да се тим озбиљно позабавила, бар искуства су таква. Све земље Балкана имају изражен овај проблем и све ће морати да дају много конкретније примјере да се тиме баве - казала је Мајкић.
Нагласила је да је у питању недостатак система, а не само недостатак политичке воље, те да ће законодавство требати још порадити на томе.
Виши програмски координатор УНДП-а Армин Сирћо казао је да је прије отприлике шест мјесеци започет пројект који се бави сузбијањем и превенцијом корупције, а трајат ће до јуна 2015. године.
- Иако пројект има лимитирана средства и вријеме, његов фокус на Парламентарну скупштину БиХ као најважнију законодавну инстанцу у БиХ и њихову даљу координацију са судском и извршном влашћу јест најбољи институционални начин да се озбиљно покрене питање координације борбе против корупције у БиХ - рекао је Сирћо.
Амбасадор Краљевине Норвешке у БиХ Vibeke Lilloe истакнула је да је Норвешка већ дуго партнер БиХ у многим подручјима.
- У центру те сарадње је владавина права. Корупција је стваран проблем у БиХ с којим се треба борити. Зато је Краљевина Норвешка подржала овај пројект с отприлике 290 хиљада КМ да би појачали капацитете и омогућили парламенту БиХ да обавља процедуре и послове транспарентније и одговорније - казала је Lilloe.
Нагласила је да је битно имати међународну помоћ у борби против корупције али да је још важније имати локално власништво те политичку вољу да би се успјело.
- Суштина овог пројекта је да се ревизорски извјештаји користе на бољи начин и на томе се мора радити, а норвешка влада планира пројект за борбу против корупције с аКанцеларијом главног тужиоца БиХ - рекла је Lilloe.
