Савјет министара БиХ требало би да хитно сачини анализу свих институција БиХ како би се утврдило да ли према законима по којима су формиране те институције оправдавају своје постојање, односно, да се изврши редукција трошкова гдје је год могуће - сматра посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.
Она је у изјави за Срну подсјетила да је у неколико наврата покретала иницијативе према Савјету министара БиХ да сачини анализу оправданости одређених институција с циљем редукције непотребних трошкова, као што се то сада у вријеме кризе чини у свим озбиљним земљама.
"У неколико наврата сам као примјер наводила институције које ниједним чином нису оправдале своје постојање. До сада Савјет министара БиХ није смогао снаге да тако нешто уради, јер сматра да су све агенције основане по закону и као такве потребне“, прецизира Мајкићева.
Она напомиње да је у том случају ријеч о огромном апарату БиХ који, без враћања спољног дуга, троши око милијарду КМ.
"Тај новац би се могао много ефикасније трошити тамо гдје је концентрисана стварна надлежност, односно у ентититима, који носе највећи дио активности и социјалне политике, образовање, полицију, здравство“, истиче Мајкићева.
Она сматра да би Република Српска требало да инсистира на томе да код усвајања новог буџета БиХ услов буде да се сачини ревизија сваке од институција, коју треба да проведе Савјет министара БиХ, те да без такве анализе не даје сагласност на буџет БиХ.
Мајкићева је напоменула да Република Српска издваја огроман новац у буџет БиХ који се утроши за плате и накнаде запослених у институцијама БиХ а да ништа не добија заузврат.
Према подацима Агенције за државну службу БиХ, укупан број агенција и других органа на нивоу БиХ које су обухваћене државном службом је - 68. У тај број не улазе агенције и други органи који су изван система државне службе као што су РАК, ОБА, Агенција за поштански саобраћај БиХ, Канцеларија за ревизију институција БиХ, судови и тужилаштва БиХ.
У тај број такође не спадају они органи који нису буџетски већ раде на принципу стицања и расподјеле дохотка попут Централне банке БиХ и Агенције за осигурање депозита.
