Чланови Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине подржали су са шест гласова ЗА и три против извјештаје о раду заједничких институција које су у надлежности ове комисије.
Предсједавајућа Комисије Душанка Мајкић изнијела је низ примједби на ове извјештаје нагласивши да су заједничкие институције приступиле овом послу површно. Наиме извјештаји обухватају 48 институција од 74 колико их је било у 2012. години, а чланови ове комисије подржали су извјештај о раду Министарства одбране БиХ, Министарства безбједности БиХ и институција у надлежности овог министарства (Агенција за истраге и заштиту - СИПА, Гранична полиција, Служба за послове са странцима, Дирекција за координацију полицијских тијела, Агенција за полицијску подршку, Агенција за школовање и стручно усавршавање, Агенција за форензичка испитивања и вјештачења).
Подржан је и извјештај о раду Министарства спољне трговине и економских односа БиХ (дио извјештаја који се односи на увоз и извоз наоружања и војне опреме) те Министарства цивилних послова (дио извјештаја који се односи на Комисију за деминирање).
Мајкић је потцртала да сви извјештаји у збирном извјештају написаном на око 400 страница не садрже све оно што није урађено, а било је планирано, него су све институције навеле позитивне резултате иако се зна да у многим од ових институција има пропуста у раду.
- Ови извјештаји неће помоћи Парламентарној скупштини БиХ, не показују јасно шта је урађено, а шта није. Врло су непрегледни, уводни дио извјештаја врло је штур, а због свега тога нема смисла да Савјет министара БиХ доставља овако написане извјештаје, посебно ако се зна да се ради о најважнијим документима послије буџета - изјавила је на сједници Мајкић.
Међутим, расправе о овим извјештајима није било само је члан Комисије Бериз Белкић (Странка за БиХ) најавио да неће подржати извјештаје ни на Комисији ни на сједници Представничког дома ПСБиХ јер припада опозицији, али је става да сад има и разлог за то након излагања предсједавајуће Мајкић.
У изјави за новинаре Мајкић је нагласила да у извјештају недостаје 23 институције, али неке од њих достављају извјештаје директно Парламентарној скупштини БиХ, али забрињава то што нема извјештаја Генералног секретаријата Савјета министара БиХ, Меморијалног центра Сребреница-Поточари, Дирекције за цивилно ваздухопловство те Центра за уклањање мина и других.
Будући да су извјештаји подржани, Мајкић сматра да је овим извјештајима показано "непоштовање према највишем законодавном тијелу у БиХ".
На данашњој сједници Комисија је једногласно подржала принципе Приједлога закона о одговорности за нуклеарну штету који потврђује принципе Бечке конвенције о грађанској одговорности за нуклеарну штету из 1963. године и њене измјене из 1997. године, а законом ће бити ојачана ова конвенција.
Уиме предлагача овог закона члановима Комисије обратио се директор Регулаторне агенције за радијацијску нуклеарну безбједност Емир Диздаревић који је казао да закон предвиђа да, иако је БиХ ненуклеарна држава, штету у БиХ која може настати од нуклеарне електране "Кршко" сноси оператер односно власник електране и то у износу до 300 милиона америчких долара или више.
Прихваћена је данас и информација и приједлози закључака са четврте конференције о теми "Актуелно стање безбједности у БиХ" одржане у Зеници 8. и 9. фебруара ове године.
Предсједавајућа Комисије Душанка Мајкић изнијела је низ примједби на ове извјештаје нагласивши да су заједничкие институције приступиле овом послу површно. Наиме извјештаји обухватају 48 институција од 74 колико их је било у 2012. години, а чланови ове комисије подржали су извјештај о раду Министарства одбране БиХ, Министарства безбједности БиХ и институција у надлежности овог министарства (Агенција за истраге и заштиту - СИПА, Гранична полиција, Служба за послове са странцима, Дирекција за координацију полицијских тијела, Агенција за полицијску подршку, Агенција за школовање и стручно усавршавање, Агенција за форензичка испитивања и вјештачења).
Подржан је и извјештај о раду Министарства спољне трговине и економских односа БиХ (дио извјештаја који се односи на увоз и извоз наоружања и војне опреме) те Министарства цивилних послова (дио извјештаја који се односи на Комисију за деминирање).
Мајкић је потцртала да сви извјештаји у збирном извјештају написаном на око 400 страница не садрже све оно што није урађено, а било је планирано, него су све институције навеле позитивне резултате иако се зна да у многим од ових институција има пропуста у раду.
- Ови извјештаји неће помоћи Парламентарној скупштини БиХ, не показују јасно шта је урађено, а шта није. Врло су непрегледни, уводни дио извјештаја врло је штур, а због свега тога нема смисла да Савјет министара БиХ доставља овако написане извјештаје, посебно ако се зна да се ради о најважнијим документима послије буџета - изјавила је на сједници Мајкић.
Међутим, расправе о овим извјештајима није било само је члан Комисије Бериз Белкић (Странка за БиХ) најавио да неће подржати извјештаје ни на Комисији ни на сједници Представничког дома ПСБиХ јер припада опозицији, али је става да сад има и разлог за то након излагања предсједавајуће Мајкић.
У изјави за новинаре Мајкић је нагласила да у извјештају недостаје 23 институције, али неке од њих достављају извјештаје директно Парламентарној скупштини БиХ, али забрињава то што нема извјештаја Генералног секретаријата Савјета министара БиХ, Меморијалног центра Сребреница-Поточари, Дирекције за цивилно ваздухопловство те Центра за уклањање мина и других.
Будући да су извјештаји подржани, Мајкић сматра да је овим извјештајима показано "непоштовање према највишем законодавном тијелу у БиХ".
На данашњој сједници Комисија је једногласно подржала принципе Приједлога закона о одговорности за нуклеарну штету који потврђује принципе Бечке конвенције о грађанској одговорности за нуклеарну штету из 1963. године и њене измјене из 1997. године, а законом ће бити ојачана ова конвенција.
Уиме предлагача овог закона члановима Комисије обратио се директор Регулаторне агенције за радијацијску нуклеарну безбједност Емир Диздаревић који је казао да закон предвиђа да, иако је БиХ ненуклеарна држава, штету у БиХ која може настати од нуклеарне електране "Кршко" сноси оператер односно власник електране и то у износу до 300 милиона америчких долара или више.
Прихваћена је данас и информација и приједлози закључака са четврте конференције о теми "Актуелно стање безбједности у БиХ" одржане у Зеници 8. и 9. фебруара ове године.
