Посетом генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена Сарајеву, иницирано је пред домаћим лидерима да спроведу споразум о расподели војне и државне имовине.
Душанка Мајкић, председавајућа Комисије за одбрану и безбедност Парламента БиХ, тврди да Расмусен није дошао да "врши притисак на било кога" него да само потакне процес решавања питања војне имовине, будући да је реч о кључном услову за пријем БиХ у МАП, а затим и у НАТО. Она, међутим, напомиње да је секретар НАТО-а искључиво заинтересован за питање власништва над војном имовином, али је, како каже, био "принуђен да говори и о државној имовини, јер је и она део мартовског договора".
- Његова посета јесте, можда, била изненађујућа за многе, али јасно је да је он тиме само желео да да допринос деблокирању процеса како би БиХ испунила услове за пријем у МАП. Свакоме, међутим, треба да буде јасно да улазак у овој програм не значи по аутоматизму да се БиХ одлучила на улазак у НАТО, јер такву одлуку мора да донесе сама земља. При томе, он је показао да је свестан да један део БиХ не гледа на то питање као они у другом делу, што вуче корене и из ратног бомбардовања Републике Српске, а касније и Србије.
И сам председник Милорад Додик јасно је подвукао да таква одлука управо из тих разлога може да буде донесена искључиво на референдуму на којем би се грађани изјаснили да ли су за улазак у НАТО - каже Мајкићева.
Са друге стране, директор Центра за међународне односе Милош Шолаја каже да је Расмусен очигледно извршио рутински притисак јер су у НАТО-у осетили да се у БиХ не дешава ништа када је у питању прича о атлантским интеграцијама.
- С обзиром да је термин његовог доласка померен, може се тумачити да је НАТО проценио да постоји потреба да се цела та прича убрза. Расмусенова порука била је лежерна, рекао је шта је имао, и оставио лидере да размишљају. Чињеница је да ЕУ и НАТО, када је у питању регион, раде усклађено, и ти процеси не могу да се посматрају одвојено. Расмусен је својим доласком само показао пут којим треба да се иде - сматра Шолаја.
Када је у питању коначан улазак БиХ у НАТО, он сматра да се то неће догодити тако скоро. Питање је, додаје Шолаја, шта се све може догодити за осам или девет година.
- Примена МАП-а је врло сложен процес реформи, који може да траје дуго и сваке године се проверава. Хрватска је у њему била осам година. То је цели спектар унутрашњих процеса, током којих ће се дешавати и неке друге ствари и зато је тешко процењивати када ће све бити завршено.
Што се Републике Српске тиче, чињеница је да су сви документи који говоре у прилог да БиХ иде у НАТО подржани од стране представника Српске, али да је расположење народа другачије. Зато ће морати да се тражи неки баланс - закључује Шолаја.
Пресс РС
Пресс РС
